Народна библиотека Србије

Подручје идентификације

Идентификатор

Званични облик назива/имена

Народна библиотека Србије

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Narodna biblioteka Srbije
  • National Library of Serbia

Други облик(ци) назива/имена

  • NBS
  • НБС
  • Народна библиотека СР Србије

Врста

  • Национални

Подручје контакта

 

Иван Обрадовић Основни контакт

Врста

Адреса

Адреса

Скерлићева 1

Локација

Београд

Регион

Назив државе

Србија

Поштански број

11 000

Телефон

011 2451 242/77

Факс

Ел. пошта

URL

Напомена

 

Душан Никодијевић

Врста

Адреса

Адреса

Скерлићева 1

Локација

Београд

Регион

Назив државе

Србија

Поштански број

11 000

Телефон

011 2451 242/73

Факс

Ел. пошта

URL

Напомена

 

Саша Илић

Врста

Адреса

Адреса

Скерлићева 1

Локација

Београд

Регион

Назив државе

Србија

Поштански број

11 000

Телефон

011 2451 242/74

Факс

Ел. пошта

URL

Напомена

Подручје описа

Историјат

Народна библиотека је основана 1832. године и најстарија је установа културе у Србији. Настала је као својеврсни депозит књига, затим била библиотека у саставу (Књажевско-типографијска библиотека, Библиотека Попечитељства просвештенија), након тога је окупила више библиотека јавних и државних надлештава и откупила неколико приватних библиотека (Лукијана Мушицког, Јосипа Шлезингера), да би временом израсла у националну библиотеку.

Године 1845. Библиотека је имала 1421 наслов у 2283 свеске и ауторски каталог, који је израдио др Милован Спасић. Кнежевим указом из 1853. године, уведено је звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе. Назив “Народна библиотека” озваничио је Ђура Даничић, који је дефинисао националну концепцију набавне политике и започео израду текуће националне библиографије. Стојан Новаковић био је први законодавац Библиотеке. Његовом заслугом, Законом о штампи из 1870. године, установљен је обавезни примерак , а Библиотека је издвојена из Министарства просвете и црквених послова и отпочела је издавачка делатност. Још неколико закона који се тичу Народне библиотеке, донето је у периоду до 1901. године. То су Закон о Српској краљевској академији наука, који је надзор над радом Библиотеке доделио овој установи, затим Закон о Народној библиотеци, који је дефинисао основне задатке библиотеке, а то су: а) да помаже неговању науке у Србији, б) да олакша ширење народног образовања и в) да води рачуна о српској библиографији. У овом периоду, Библиотека је добила и свој први Правилник о унутрашњем уређењу и раду.

Први светски рат донео је много несреће Библиотеци. У бомбардовању је страдао део фонда, преостали фонд је пресељен на више места у Београду, Нишу и Косовској Митровици. Део фонда доспео и је и до Софије, али је после рата враћен. Нестало је доста грађе, рукописа, књига и новина.

Закон о штампи и нови Закон о Народној библиотеци из 1919. године, доносе Библиотеци статус централне државне библиотеке и право на обавезни примерак са читаве територије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Текућа библиографија Југославије почиње да се израђује 1928. Каталошки листић међународног формата усвојен је у Библиотеци 1938. Часопис Гласник народне библиотеке почиње да излази 1940. године.

Почетком другог светског рата, у бомбардовању Београда, Библиотека је изгорела до темеља. Тада је изгубљен велики део фонда, каталози и инвентари. Обнова фонда почела је још за време рата да би након њега била интензивирана.

Библиотека добија нове, уређене каталоге и то 1947. године Ауторски, а 1948. године Предметни. Године 1953. оснива се Библиотечки центар, који ће прерасти у Одељење за унапређење библиотечке делатности. Библиографско одељење основано је 1960. године са сврхом израде српске ретроспективне библиографије, исте године и Археографско одељење са циљем да описује и региструје јужнословенске ћирилске рукописе, као и да реконстриуше рукописни фонд. У то време настала је и Конзерваторска лабораторија за заштиту библиотечког материјала и научно-експериментална испитивања књиге и папира.

Закон о библиотекама Србије из 1965. године, Народној библиотеци, као централној матичној библиотеци у Србији, додељује посебно место и важне функције.

На дан страдања у бомбардовању, 6. априла 1973. године, Библиотека је свечано отворила врата своје нове зграде, у којој је и данас. Следеће 1974. године, формира се Стручни каталог по УДК, а затим и Централни каталог Србије и Центар за научне информације. Године 1976, Библиотека усваја нова правила за каталогизацију грађе и прелази на нови, међународни стандард за библиографски опис ISBD. Врше се припреме за прелазак на аутоматизовану обраду података.

Године 1987. Библиотека започиње са каталогизацијом публикација пред излазак из штампе, израђујући за монографије каталошки запис у публикацији CIP - Cataloguing In Publication, обухватајући претежан број издања у земљи.
Електронски каталог Народне библиотеке Србије формиран је 1989. године. Будући да је обухватао сву ново-прибављену грађу, довео је до обуставе израде лисних каталога 1991. године.

Локалну рачунарску мрежу библиотека је добила 1996. године, када је омогућен и приступ Интернету и израђена прва web презентација.
После 2000. године, Библиотека чини значајне кораке, у првом реду у отварању према свету, при чему Центар за међународну сарадњу добија интензивнију и значајнију улогу. Центар за научне информације иницира оснивање Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (КОБСОН), који омогућава приступ великим електронским базама часописа са преко 6000 наслова. Покреће се велики број нових пројеката. Један од њих је и оснивање Центра Виртуелне библиотеке Србије (ВБС), који повезује електронске каталоге библиотека у Србији у јединствен узајамни електронски каталог.

Географски и културни контекст

Надлежности/Извори овлаштења

Закон о култури ("Службени гласник РС", бр. 72/09)
Закон о библиотечко-информационој делатности ("Службени гласник РС" бр. 52/11)
Закон о обавезном примерку публикација ("Службени гласник РС" бр. 52/11)
Закон о старој и реткој библиотечкој грађи ("Службени гласник РС" бр. 52/11)
Закон о издавању публикација ("Службени гласник РС", број 37/91; 53/93; 67/93; 48/94; 135/04; 101/05)
Закон о културним добрима ("Службени гласник РС", бр. 71/94)
Закон о јавним службама (“Службени гласник РС”, бр. 42/91; 71/94; 79/05)
Закон о ауторском и сродним правима ( «Сл. гласник РС», бр. 104/2009,99/2011 и 119/2012 од 17.12.2012. године)
Закон о изменама и допунама Закона о ауторским и сродним правима ( «Сл. Гласник РС «, 119/2012 од 17.12.2012. године)
Уредба о условима које треба да испуњавају примерци ауторских дела и предмета сродних права који се депонују, уношење у евиденцију и депоновање ауторских дела и предмета сродних права и садржају евиденције депонованих ауторских дела и предмета сродних права, код надлежних органа («Сл. гласник РС», бр. 45/2010; од 03.07.2010. године)

Административна структура

Управљање документима и политика преузимања

Зграде

Колекције

Информативна средства, водичи и друге значајне публикације

Подручје доступности

Радно време за кориснике

Радно време са корисницима грађе је од 8–14 часова од понедељка до петка.
Државни празници и нерадни дани: 1. 2 и 7. јануар, 15. фебруар, Велики петак,
Ускршњи понедељак, 1. и 2. мај. Уколико државни празник пада у недељу, нерадни
дан се преноси на понедељак.

Услови и захтеви приступа

Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.

Доступност

Подручје услуга

Услуге помоћи у истраживању

Услуге умножавања грађе

Народна библиотека Србије пружа могућност копирања грађе у складу са Правилник о коришћењу старе и ретке библиотечке грађе у Народној библиотеци Србије, према важећем Ценовнику услуга уз попуњен формулар.

Простори доступни корисницима

За коришћење рачунара у читаоницама НБС, неопходно је да најпре као корисничко име унесете идентификациони број који се налази на Вашој чланској карти, испод баркода. Затим уносите лозинку коју сте добили на листићу приликом прве резервације места код портира. Додељену лозинку са листића уносите само први пут, након чега је можете променити.
Постоје два начина прикључивања на Интернет док сте у згради НБС.
Свако корисничко место има обезбеђен кабловски прикључак за Интернет, тако да свој рачунар можете путем кабла прикључити на Интернет у свим читаоницама. Уколико се желите повезати бежичним путем, Интернет је доступан у целом простору Библиотеке.
Ваше корисничко име је идентификациони број на Вашој чланској карти, а лозинку за приступ добијате на листићу приликом прве резервације корисничког места код портира. Процедура приступа Интернету је иста и код бежичног и код кабловског повезивања.

Подручје контроле

Идентификатор описа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Извори

Напомене о одржавању

Приступне тачке

Приступне тачке

  • Међумеморија

Основни контакт

Скерлићева 1
Београд
RS 11 000