Подручје идентификације
Сигнатура
Р 1293
Наслов
Дервиш и смрт
Датум(и)
- 19?? (Стварање)
Ниво описа
Јединица
Обим и носач записа
171 лист; 29х21 cm
Подручје контекста
Назив/Име ствараоца архивске грађе
(1922-1997)
Биографија
Књижевник, критичар, есејиста, путописац, драматург, песник, драмски писац и полемичар, родио се 17. октобра 1922. године у свештеничкој породици у Иригу, где завршава основну школу (1922-1933). Класичну гимназију завршава у Сремским Карловцима (1933-1941). По завршетку рата уписује Филозофски факултет, групу за југословенску књижевност и српскохрватски језик у Београду (1946-1950). У току студија 1949. био је асистент Вуковог и Доситејевог музеја. Од 1951. до 1954. ради као књижевни критичар НИН-а. Од 1956. до 1960. године, био је управник Библиотеке Матице српске, затим уметнички директор Авала филма (1960-1964). Са Миром Траиловић ствара позориште Атеље 212, и бива његов уметнички саветник од 1971. до 1983. године. Сарађивао је у листовима: НИН, Политика, Књижевне новине, Књижевна реч, Дневник, загребачки Вјесник, љубљанско Дело, бечки Die Presse, итд; у часописима Летопис Матице српске, Књижевност, Савременик, Дело и многим другим у којима је објављивао чланке, есеје, критике, путописе, фељтоне, интервјуе. Носилац је многих књижевних награда: Стеријина награда за драму Бановић Страхиња; Стеријина награда за драматизацију Нушићеве Аутобиографије, Стеријина награда за адаптацију Пекићеве Корешподенције, Награда Марин Држић удружења драмских уметника Југославије за драму Бановић Страхиња; награду Библиотеке "Ђорђе Јовановић" за књигу критике Портрети, награду "Милош Црњански" за прву књигу Аутобиографија — о другима; награда "Чалабрчак" за есеј У знаку кукуруза. Умро је у Београду 15. децембра 1997. године, а Иригу.
Назив/Име ствараоца архивске грађе
(1910-1982)
Биографија
Романсијер, приповедач и есејиста. Гимназију је завршио у Тузли, а 1934. године дипломира на групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност Филозофског факултета у Београду. да би до почетка рата радио као професор у Тузли. У партизанима је од 1941. године. Године 1944. је у Комисији за утврђивање злочина окупатора у Београду, а 1946. је у Комисији за културу владе Југославије. Следеће године прелази у Сарајево где ради као професор на Вишој педагошкој школи, затим као доцент Филозофског факултета. Био је и уметнички директор Босна-филма, директор драме Народног позоришта, главни уредник Издавачког предузећа "Свјетлост" Од пензионисања 1971. године, до смрти, живео је у Београду. Члан је АНУ БиХ и САНУ. Библиографија: Увријеђени човјек (проза,1947), Прва чета (приповетке, 1950), Ноћ и јутра (филмски сценарио, 1958), Тишине (роман, 1961), Туђа земља (новеле, 1962), Магла и мјесечина (роман, 1965), Есеји и огледи (1966), Дервиш и смрт (роман, 1966), За и против Вука (есеји, 1967), Тврђава (роман, 1970), Острво (роман, 1974), Сјећања (1976), Круг (1983).
Институција
Историјат фонда
Подручје садржаја и структуре
Оквир и садржај
Дело је драматизација романа Дервиш и смрт од Меше Селимовића коју је урадио Борислав Михајловић Михиз. Текст је куцан машином и повезан у свеску. На маргинама текста и на полеђинама листова су белешке и цртежи Борислава Михајловића Михиза.
Вредновање, излучивање и рокови чувања
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Допуне
Не очекују се допуне.
Систем сређивања
Подручје услова приступа и коришћења
Услови приступа
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Услови умножавања
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Језик грађе
- Српски
Писмо грађе
- Ћирилица
Напомене о језику и писму
Физичке особине и технички захтеви
Информативна средства
Подручје сродне грађе
Постојање и локације оригинала
Постојање и локације копија
Сродне јединице описа
Подручје напомена
Напомена
У издању Атељеа 212 издата је књига: Derviš i smrt / Meša Selimović ; dramatizacija Borislav Mihajlović - Mihiz. - [Beograd : Atelje 212, 1980].