Књижевник и професор. Основну школи (1872-1876) и Прву београдску гимназију (1876-1883) похађа у родном граду, да би потом уписао Учитељску школу у коју напушта1884. године. Од 1888. до 1891. године је на студијама у Јени, Лајпцигу и Берлину. Дипломирао је педагошки одсек славистике и германистике. Професор у неколико гимназија у Србији, пензионисан као професор Реалке 1916. године. Сарадник бројних књижевних часописа у Србији и Аустроугарској. Од 1897. године је у конспирацији организација за ослобођење Босне и Херцеговине. Поводом Ивањданског атентата 1899. године осуђен на три, а издржао годину и по дана затвора. После доласка Карађорђевића на власт, постаје професор кнезу Павлу, са којим неколико пута путује по Италији (1906-1908). Као члан "Народне одбране" сарађује са "Младом Босном". Сведок на Фридјунговом процесу у Бечу 1909. године. За време Првог светског рата је ађутант војводе Живојина Мишића. Од 1917. године борави у Француској, Италији и Швајцарској, где повезује разне групе и организације у циљу остварења српских ратних циљева. После рата се бави књижевним радом. Писао је бројне чланке и анегдоте о познатим и мање познатим људима и догађајима. Одржавао је везе са утицајним људима у политици и култури Србије и Југославије.

Књижевник и политичар. Као самоук, у 16. години постаје писар у Даниловграду, да би убрзо био рачуновођа и секретар суда и управе у истом граду (1901-1907), затим судија у Цетињу, секретар Министарства унутрашњих дела и Државне контроле књаза и краља Николе (1907-1916). Био је и народни посланик. Повлачи се са српском војском на Крф 1916, да би га српска влада послала у Канаду и Сједињене Државе (1916-1919) на рад за националну пропаганду (шеф Црногорске канцеларије за народно уједињење 1916-1918). После рата обављао управне дужности у Пећи, Скопљу и Цетињу. Писао песме, анегдоте, приказе, расправе, полемике и др. у бројним периодичним публикацијама. Најпознатије дело му је "Црногорци у причама и анегдотама".