Подручје идентификације
Врста ентитета
Особа
Званични облик назива/имена
Ђорђевић, Тихомир Р.
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Đorđević, Tihomir R.
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
- Ђорђевић, Тика
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
1868-1944
Историјат
Рођен је 19. фебруара 1868. године у Књажевцу у свештеничкој породици. Основнуи школу и ниже разреде гимназије је завршио у Алексинцу, а вишу гимназију у Нишу. Потом је завршио историјско-филозофски одсек Велике школе у Београду 1891. године. Докторирао је у Минхену и промовисан је у доктора филозофије. По повратку у земљу радио је као професор Ниже гимназије и Учитељске школе у Алексинцу од 1891. до 1905. године када је премештен за професора Прве мушке гимназије у Београду. На Београдски универзитет долази 1906. године као доцент а од 1921. године ради као редовни професор. За време Првог светског рата прелази преко Албаније, а потом по налогу Владе одлази у Лондон где ради на организацији српске пропаганде. По завршетку рата учествовао је у раду етнографске секције југославенске делегације на Конференцији мира 1919. године. Његовим залагањем основан је Филозофски факултет у Скопљу као и Скопско научно друштво 1921. године. Од 1932. године редовни је члан СКА.
Још као професор у Алексинцу почео се бавити етнологијом сакупљајући грађу по околним селима. Ту је покренуо и лист "Караџић" од 1899. године у које је објављивао записе о народним обичајима и веровањима. Са Јованом Ердељановићем се узима за оснивача етнологије у Србији. Тај посао је наставио и на Универзитету где је предавао етнологију. Посебно се занимао питањима етногентике становништва Балкана, а у радовима је приказивао порекло, расељавање и живот становништва Србије.
Умор је у Београду 12. маја 1944. године.
Још као професор у Алексинцу почео се бавити етнологијом сакупљајући грађу по околним селима. Ту је покренуо и лист "Караџић" од 1899. године у које је објављивао записе о народним обичајима и веровањима. Са Јованом Ердељановићем се узима за оснивача етнологије у Србији. Тај посао је наставио и на Универзитету где је предавао етнологију. Посебно се занимао питањима етногентике становништва Балкана, а у радовима је приказивао порекло, расељавање и живот становништва Србије.
Умор је у Београду 12. маја 1944. године.
Места
Правни статус
Функције, занимања и активности
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Повезани ентитет
Ђорђевић, Владимир Р. (1869-1936)
Идентификатор повезане јединице
Категорија везе/односа
породица
Врста везе/односа
Ђорђевић, Владимир Р. је брат/сестра од Ђорђевић, Тихомир Р.
Датуми везе/односа
Опис везе
Подручје приступних тачака.
Занимања
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Статус
Нацрт
Ниво детаљности
Минимални
Датуми креирања, измене или брисања
23. 03. 2020.
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица
Извори
Српски биографски речник, т.3, стр. 586-587.
Напомене о одржавању
2003к030, 2008р030,