Ardal dynodi
Cod cyfeirnod
Р 612/II/106
Teitl
Писмо Тихомира Ђорђевића Драгомиру Иконићу
Dyddiad(au)
- 1918-06-25 (Creadigaeth)
Lefel y disgrifiad
Eitem
Maint a chyfrwng
1 лист.
Ardal cyd-destun
Enw'r crëwr
(1868-1944)
Hanes bywgraffyddol
Рођен је 19. фебруара 1868. године у Књажевцу у свештеничкој породици. Основнуи школу и ниже разреде гимназије је завршио у Алексинцу, а вишу гимназију у Нишу. Потом је завршио историјско-филозофски одсек Велике школе у Београду 1891. године. Докторирао је у Минхену и промовисан је у доктора филозофије. По повратку у земљу радио је као професор Ниже гимназије и Учитељске школе у Алексинцу од 1891. до 1905. године када је премештен за професора Прве мушке гимназије у Београду. На Београдски универзитет долази 1906. године као доцент а од 1921. године ради као редовни професор. За време Првог светског рата прелази преко Албаније, а потом по налогу Владе одлази у Лондон где ради на организацији српске пропаганде. По завршетку рата учествовао је у раду етнографске секције југославенске делегације на Конференцији мира 1919. године. Његовим залагањем основан је Филозофски факултет у Скопљу као и Скопско научно друштво 1921. године. Од 1932. године редовни је члан СКА.
Још као професор у Алексинцу почео се бавити етнологијом сакупљајући грађу по околним селима. Ту је покренуо и лист "Караџић" од 1899. године у које је објављивао записе о народним обичајима и веровањима. Са Јованом Ердељановићем се узима за оснивача етнологије у Србији. Тај посао је наставио и на Универзитету где је предавао етнологију. Посебно се занимао питањима етногентике становништва Балкана, а у радовима је приказивао порекло, расељавање и живот становништва Србије.
Умор је у Београду 12. маја 1944. године.
Још као професор у Алексинцу почео се бавити етнологијом сакупљајући грађу по околним селима. Ту је покренуо и лист "Караџић" од 1899. године у које је објављивао записе о народним обичајима и веровањима. Са Јованом Ердељановићем се узима за оснивача етнологије у Србији. Тај посао је наставио и на Универзитету где је предавао етнологију. Посебно се занимао питањима етногентике становништва Балкана, а у радовима је приказивао порекло, расељавање и живот становништва Србије.
Умор је у Београду 12. маја 1944. године.
Lleoliad
Hanes archifol
Ardal cynnwys a strwythur
Natur a chynnwys
Gwerthuso, dinistrio ac amserlennu
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Croniadau
Не очекују се допуне.
System o drefniant
Ardal amodau mynediad a defnydd
Amodau rheoli mynediad
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Amodau rheoli atgynhyrchu
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Iaith y deunydd
- Serbeg
Sgript o ddeunydd
- Ћирилица
Nodiadau iaith a sgript
Cyflwr ac anghenion technegol
Cymhorthion chwilio
Ardal deunyddiau perthynol
Bodolaeth a lleoliad y gwreiddiol
Bodolaeth a lleoliad copïau
Unedau o ddisgrifiad cysylltiedig
Ardal nodiadau
Dynodwr(dynodwyr) eraill
Pwyntiau mynediad
Pwyntiau mynediad pwnc
Pwyntiau mynediad lleoedd
Pwyntiau mynediad Enw
Pwyntiau mynediad Genre
Dynodwr disgrifiad
Dynodwr sefydliad
Rheolau a/neu confensiynau a ddefnyddiwyd
Ffynonellau
Лисни каталог НБС.