Рођен је 19. фебруара 1868. године у Књажевцу у свештеничкој породици. Основнуи школу и ниже разреде гимназије је завршио у Алексинцу, а вишу гимназију у Нишу. Потом је завршио историјско-филозофски одсек Велике школе у Београду 1891. године. Докторирао је у Минхену и промовисан је у доктора филозофије. По повратку у земљу радио је као професор Ниже гимназије и Учитељске школе у Алексинцу од 1891. до 1905. године када је премештен за професора Прве мушке гимназије у Београду. На Београдски универзитет долази 1906. године као доцент а од 1921. године ради као редовни професор. За време Првог светског рата прелази преко Албаније, а потом по налогу Владе одлази у Лондон где ради на организацији српске пропаганде. По завршетку рата учествовао је у раду етнографске секције југославенске делегације на Конференцији мира 1919. године. Његовим залагањем основан је Филозофски факултет у Скопљу као и Скопско научно друштво 1921. године. Од 1932. године редовни је члан СКА.
Још као професор у Алексинцу почео се бавити етнологијом сакупљајући грађу по околним селима. Ту је покренуо и лист "Караџић" од 1899. године у које је објављивао записе о народним обичајима и веровањима. Са Јованом Ердељановићем се узима за оснивача етнологије у Србији. Тај посао је наставио и на Универзитету где је предавао етнологију. Посебно се занимао питањима етногентике становништва Балкана, а у радовима је приказивао порекло, расељавање и живот становништва Србије.
Умор је у Београду 12. маја 1944. године.