Auðkenni
Tilvísunarkóði
Р 633/IIа/337
Titill
Писмо Тихомира Ђорђевића Ђорђу Ђорђевићу
Dagsetning(ar)
- 1895-09-01 (Sköpun)
Þrep lýsingar
Eining
Umfang og efnisform
2 стр.; 17 x 11 cm
Samhengi
Nafn skjalamyndara
(1868-1944)
Lífshlaup og æviatriði
Рођен је 19. фебруара 1868. године у Књажевцу у свештеничкој породици. Основнуи школу и ниже разреде гимназије је завршио у Алексинцу, а вишу гимназију у Нишу. Потом је завршио историјско-филозофски одсек Велике школе у Београду 1891. године. Докторирао је у Минхену и промовисан је у доктора филозофије. По повратку у земљу радио је као професор Ниже гимназије и Учитељске школе у Алексинцу од 1891. до 1905. године када је премештен за професора Прве мушке гимназије у Београду. На Београдски универзитет долази 1906. године као доцент а од 1921. године ради као редовни професор. За време Првог светског рата прелази преко Албаније, а потом по налогу Владе одлази у Лондон где ради на организацији српске пропаганде. По завршетку рата учествовао је у раду етнографске секције југославенске делегације на Конференцији мира 1919. године. Његовим залагањем основан је Филозофски факултет у Скопљу као и Скопско научно друштво 1921. године. Од 1932. године редовни је члан СКА.
Још као професор у Алексинцу почео се бавити етнологијом сакупљајући грађу по околним селима. Ту је покренуо и лист "Караџић" од 1899. године у које је објављивао записе о народним обичајима и веровањима. Са Јованом Ердељановићем се узима за оснивача етнологије у Србији. Тај посао је наставио и на Универзитету где је предавао етнологију. Посебно се занимао питањима етногентике становништва Балкана, а у радовима је приказивао порекло, расељавање и живот становништва Србије.
Умор је у Београду 12. маја 1944. године.
Још као професор у Алексинцу почео се бавити етнологијом сакупљајући грађу по околним селима. Ту је покренуо и лист "Караџић" од 1899. године у које је објављивао записе о народним обичајима и веровањима. Са Јованом Ердељановићем се узима за оснивача етнологије у Србији. Тај посао је наставио и на Универзитету где је предавао етнологију. Посебно се занимао питањима етногентике становништва Балкана, а у радовима је приказивао порекло, расељавање и живот становништва Србије.
Умор је у Београду 12. маја 1944. године.
Nafn skjalamyndara
Lífshlaup og æviatriði
Varðveislusaga
Innihald og uppbygging
Umfang og innihald
Grisjun, eyðing og áætlun
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Viðbætur
Не очекују се допуне.
Skipulag röðunar
Skilyrði um aðgengi og not
Skilyrði er ráða aðgengi
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Skilyrði er ráða endurgerð
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Tungumál efnis
- serbneska
Leturgerð efnis
- kyrillísk
Athugasemdir um tungumál og letur
Umfang og tæknilegar þarfir
Leiðarvísir
Tengd gögn
Staðsetning frumrita
Staðsetning afrita
Tengdar einingar
Athugasemdir
Annað auðkenni
Aðgangsleiðir
Efnisorð
Nöfn
Genre access points
Lýsinganúmer
Kennimark stofnunar
Reglur eða aðferð sem stuðst er við
Heimildir
Лисни каталог НБС.