Рођен је у Старом Граду на Хвару, 23. XII 1890. У родном месту завршио је основну школу, гимназију у Сплиту, а матурирао је у Задру. Од 1909. до 1912. студирао је на Филозофском факултету у Прагу и Грацу. Од 1912. до 1913. је наставник у гимназији у Котору. Од 1913. до 1914. у Сплиту уређује лист „Слобода“. После сарајевског атентата, 1914, у Грацу је затворен и као велеиздајник осуђен на пет година робије, коју је издржавао у Шибенику, Марибору, Грацу и Карлау до амнестије, 1917. Отада се, до 1921, лечио у Болници милосрдних сестара у Загребу. Од 1921. до 1926. је управник Народног казалишта у Сплиту. Био је оснивач и идеолог Организације југословенских националиста (ОРЈУН). Од 1930. до 1941. живи у Београду, где се бави књижевношћу и публицистиком. Током Другог светског рата придружио се Равногорском четничком покрету. Био је један од покретача и уредника часописа „Књижевни југ“. Сарађивао је у листовима и часописима: „Напредњак“, „Народни лист“, „Савременик“, „Застава“, СКГ итд. Преводио је са чешког и мађарског, уређивао књиге и писао предговоре. Аутор је једног романа (На прелому, Бгд 1929), неколико збирки приповедака (Ивањски кријесови, Згб 1920; Људи на острву, Бгд 1931. итд.) и двеју драма: Куга (Згб 1919) и Биједна Мара (Сплит 1922). Ова последња изведена је у СНП 21. III 1934.
По ослобођењу Сплита октобра 1944. године је ухапшен као сарадник Равногорског покрета и 1945. године је погубљен.