Рођен је у Kораћици 1896. у породици оца Николе Милићевића, кораћичког ћурчије, и мајке Ружице. Био је ученик основне школе у Kораћици од 1903-1907. Завршио је Трећу београдску гимназију. Септембра 1911. Живко је пошао у пети разред када је на конкурс омладинског листа послао под псеудонимом десетак песама. Са Трифуном Ђукићем (оцем Радивоја Лоле Ђукића) поделио је прву награду.
У Првом св. рату још нерегрутовани Живко припадао је Последњој одбрани. Повлачећи се из Србије прешао је Албанију и после кратког опоравка на Kрфу, са многим ђацима је пребачен у Француску, где је завршио осми разред и положио матуру. По повратку у земљу студирао је југословенску и упоредну књижевност у Београду. Године 1919. „Политика" је примила Живка Милићевића и он за врло кратко време прелази пут од коректора и сарадника до угледног и утицајног уредника – редактора. Живко је и становао у згради „Политике“ у Поенкаревој улици. Помогао је Стевану Јаковљевићу око писања ”Српске трилогије”, а био је позоришни критичар „Политике“ и песник под псеудонимом Тугомир Смртни. Тридесетих година прошлог века био покретач подлистка „Политика за децу“ који и данас излази. Такође је један од твораца наше савремене новинске приче између два рата. И данас се објављује „Прича Политике“. Тиме су били подстицани талентовани млади писци да се везују за лист. Писцима комунистима између два рата штампао је приче под псеудонимом (Милован Ђилас).

После II светског рата наставио је рад у "Политици", а био је и уредник Радио-Београда и суботичке издавачке куће „Минерва“. Писао је песме, позоришне хронике, путописе, романсирана сећања и књижевне критике („Друга времена“, 1953, приче из основне школе у Kораћици).

Рођен је у Кикинди 19. јула 1900. године у породици Косте и Ракиле (рођ. Степанов) Васиљев. Основну школу је завршио у Кикинди, а школовање је наставио у Темишвару где породица прелази 1911. године. У марту 1918. године произведен је у учитеља за основну школу са мађарским наставним језиком. Одмах је и мобилисан у аустроугарску војску и крај Првог светског рата је дочекао на италијанском фронту. По повратку у Темишвар радио је као писар и тумач при српској војсци а истовремено је био секретар "Кола младих Срба" те сарадник листа "Слога". У августу 1919. године одлази на студије на Филозофски факултет у Београд. Већ следеће године, због болести напушта Београд и прелази на место учитеља у Српском Ченеју. Почетком 1923. године вратила му се туберкулоза, од које је боловао током рата. После кратког и неуспешног лечења умро је у Кикинди 27. марта 1924. године.

Песништво

Први светски рат је екстремизовао ставове уметника тог доба. Апокалиптичке и драматичне визије, отпор према стварности, неповерење у човека, у његову историјску одговорност, скепса пред гестовима знања, експанзијом технике и индустрије, пред модерним облицима друштвености, трагање за новим светом и новим вредностима, амбивалентно и сложено одређивали су нову ситуацију.

Kолико год да је Васиљев црпео своја искуства из литературе, са страшћу коју је показивао пратећи часописе који су излазили у Београду и Загребу читајући Винавера и Црњанског, његов непосредни драматични доживљај живота, посебно онај произашао из рата, обликовао је његову тамну и парадоксалну визију света, његово разумевање удеса човека.

Kао песник Васиљев је изашао на глас песмом ”Човек пева после рата”. Песма је објављена у часопису Мисао 1920. године и одмах увела Васиљева у средиште послератних књижевних струјања. И данас је он по њој највише познат међу широм читалачком публиком. Она је изразила духовно расположење младих који, враћајући се из рата, своју стравичну визију европске ратне катастрофе суочавају са бесмислом прозаичне грађанске свакодневице у којој је требало започети нови живот. Од осталих песама Душана Васиљева посебно треба истаћи ”Плач матере човекове” и ”Домовину”.

Душан Васиљев за живота није успео да објави књигу песама. Написао је око 300 песама, двадесетак новела, четири драме и имао богату преписку.

Посмртна издања

Поезија

• ”Изабране песме” (песме изабрао Живко Милићевић. Предговор написао Велимир Живојиновић), Српска књижевна задруга, Београд, 1932, стр. XIV + 94.)
• "Песме" (за штампу приредио Живан Милисавац), Матица српска, Нови Сад, 1950, стр. 386.
• "Човек пева после рата" (песме изабрао и књигу приредио Стеван Раичковић. Предговор О човеку Душана Васиљева написао Радомир Kонстантиновић), Просвета, Београд, 1968, стр. (10)92.
• "Изабране песме" (песме изабрао и предговор "Сложеност поезије Душана Васиљева" написао Љубомир Симовић), Рад, Београд, 1975, стр. (13)98.
• "Човек пева после рата" (песме изабрао и предговор "Горко сјећање на покољ" написао Јован Делић), Веселин Маслеша, Сарајево, 1982, стр. (43)271.
• "Песме" (Избор, поговор и литература Јован Зивлак), Kаирос, Сремски Kарловци, 2000, стр 130.