Особа

Васиљев, Душан

• Vasiljev, Dušan

1900-1924

Рођен је у Кикинди 19. јула 1900. године у породици Косте и Ракиле (рођ. Степанов) Васиљев. Основну школу је завршио у Кикинди, а школовање је наставио у Темишвару где породица прелази 1911. године. У марту 1918. године произведен је у учитеља за основну школу са мађарским наставним језиком. Одмах је и мобилисан у аустроугарску војску и крај Првог светског рата је дочекао на италијанском фронту. По повратку у Темишвар радио је као писар и тумач при српској војсци а истовремено је био секретар "Кола младих Срба" те сарадник листа "Слога". У августу 1919. године одлази на студије на Филозофски факултет у Београд. Већ следеће године, због болести напушта Београд и прелази на место учитеља у Српском Ченеју. Почетком 1923. године вратила му се туберкулоза, од које је боловао током рата. После кратког и неуспешног лечења умро је у Кикинди 27. марта 1924. године.

Песништво

Први светски рат је екстремизовао ставове уметника тог доба. Апокалиптичке и драматичне визије, отпор према стварности, неповерење у човека, у његову историјску одговорност, скепса пред гестовима знања, експанзијом технике и индустрије, пред модерним облицима друштвености, трагање за новим светом и новим вредностима, амбивалентно и сложено одређивали су нову ситуацију.

Kолико год да је Васиљев црпео своја искуства из литературе, са страшћу коју је показивао пратећи часописе који су излазили у Београду и Загребу читајући Винавера и Црњанског, његов непосредни драматични доживљај живота, посебно онај произашао из рата, обликовао је његову тамну и парадоксалну визију света, његово разумевање удеса човека.

Kао песник Васиљев је изашао на глас песмом ”Човек пева после рата”. Песма је објављена у часопису Мисао 1920. године и одмах увела Васиљева у средиште послератних књижевних струјања. И данас је он по њој највише познат међу широм читалачком публиком. Она је изразила духовно расположење младих који, враћајући се из рата, своју стравичну визију европске ратне катастрофе суочавају са бесмислом прозаичне грађанске свакодневице у којој је требало започети нови живот. Од осталих песама Душана Васиљева посебно треба истаћи ”Плач матере човекове” и ”Домовину”.

Душан Васиљев за живота није успео да објави књигу песама. Написао је око 300 песама, двадесетак новела, четири драме и имао богату преписку.

Посмртна издања

Поезија

• ”Изабране песме” (песме изабрао Живко Милићевић. Предговор написао Велимир Живојиновић), Српска књижевна задруга, Београд, 1932, стр. XIV + 94.)
• "Песме" (за штампу приредио Живан Милисавац), Матица српска, Нови Сад, 1950, стр. 386.
• "Човек пева после рата" (песме изабрао и књигу приредио Стеван Раичковић. Предговор О човеку Душана Васиљева написао Радомир Kонстантиновић), Просвета, Београд, 1968, стр. (10)92.
• "Изабране песме" (песме изабрао и предговор "Сложеност поезије Душана Васиљева" написао Љубомир Симовић), Рад, Београд, 1975, стр. (13)98.
• "Човек пева после рата" (песме изабрао и предговор "Горко сјећање на покољ" написао Јован Делић), Веселин Маслеша, Сарајево, 1982, стр. (43)271.
• "Песме" (Избор, поговор и литература Јован Зивлак), Kаирос, Сремски Kарловци, 2000, стр 130.

Кикинда - рођен 19. јула 1900; умро 27. марта 1924. године

Васиљев, Коста

Васиљев, Александра (Прва половина XX века.)

Васиљев, Спасоје (1907-1944)

Живојиновић, Велимир (1886-1974.)

Пандуровић, Сима (1883-1960)

Јанковић, Милорад (1882-1950)

Бартуловић, Нико (1890-1945)

Нацрт

Минимални

04.12.2019., 19.03.2020.

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, т. 2, стр. 62-63.
https://www.prelepapoezija.com/dusan-vasiljev-biografija/

1912лк030, 2003лр184,