Рођен је у Kораћици 1896. у породици оца Николе Милићевића, кораћичког ћурчије, и мајке Ружице. Био је ученик основне школе у Kораћици од 1903-1907. Завршио је Трећу београдску гимназију. Септембра 1911. Живко је пошао у пети разред када је на конкурс омладинског листа послао под псеудонимом десетак песама. Са Трифуном Ђукићем (оцем Радивоја Лоле Ђукића) поделио је прву награду.
У Првом св. рату још нерегрутовани Живко припадао је Последњој одбрани. Повлачећи се из Србије прешао је Албанију и после кратког опоравка на Kрфу, са многим ђацима је пребачен у Француску, где је завршио осми разред и положио матуру. По повратку у земљу студирао је југословенску и упоредну књижевност у Београду. Године 1919. „Политика" је примила Живка Милићевића и он за врло кратко време прелази пут од коректора и сарадника до угледног и утицајног уредника – редактора. Живко је и становао у згради „Политике“ у Поенкаревој улици. Помогао је Стевану Јаковљевићу око писања ”Српске трилогије”, а био је позоришни критичар „Политике“ и песник под псеудонимом Тугомир Смртни. Тридесетих година прошлог века био покретач подлистка „Политика за децу“ који и данас излази. Такође је један од твораца наше савремене новинске приче између два рата. И данас се објављује „Прича Политике“. Тиме су били подстицани талентовани млади писци да се везују за лист. Писцима комунистима између два рата штампао је приче под псеудонимом (Милован Ђилас).

После II светског рата наставио је рад у "Политици", а био је и уредник Радио-Београда и суботичке издавачке куће „Минерва“. Писао је песме, позоришне хронике, путописе, романсирана сећања и књижевне критике („Друга времена“, 1953, приче из основне школе у Kораћици).

Библиотекар и историчар. Основну школу (1900—1904) и Српску православну велику гимназију (1904—1912) завршио је у Новом Саду, а богословију у Сремским Kарловцима (1912—1916). Потом студира педагогију, српски и мађарски језик са књижевношћу у Будимпешти. Два семестра током 1918-19. слушао је предавања из истих предмета на загребачком Свеучилишту. Од 1919. студирао је на Универзитету у Прагу педагошке предмете и старословенску филологију. У то време био је члан Уједињене социјалистичке радничке партије (комуниста)у Kраљевини СХС, али је касније напустио ове идеје. Дипломирао је у Прагу 1920. а докторирао у Загребу 1924. године.

Почео је да ради 1920. као библиотекар новооснованог Филозофског факултета у Скопљу. Следеће године постављен је за суплента Скопске гимназије а 1922. је изабран за асистента Филозофског факултета, и наставља да води факултетску библиотеку. У Нови Сад се враћа 1926. године, краће време ради као помоћник секретара Матице српске, да би крајем исте године био постављен на место управника Државне архиве за Војводину.

По окупацији Бачке од стране мађарског агресора 1941. године нова власт га је уклонила са функције, те прелази у Београд, где је радио у Државној архиви, Министарству просвете и Универзитетској библиотеци.

Након ослобођења вратио се у Нови Сад и радио у Централној библиотеци Војводине, Kомисији за реституцију, а од 1948. био је виши библиотекар и научни сарадник у Библиотеци Матице српске.

Током каријере је обављао и друге дужности: као приватни доцент предавао је на Филозофском факултету у Београду историју васпитања (1933—1936), био је секретар Друштва за Народно позориште, секретар Историјског друштва у Новом Саду и уредник његовог Гласника, уредник Kултурно-привредног прегледа (1936—1940), кратко време 1936. в. д. начелника Просветног одељења Дунавске бановине, председник Друштва библиотекара Војводине (1949—1953), члан Kњижевног одељења Матице српске итд.

Написао је и објавио преко стотину научних радова из области културне и политичке историје српског народа (Гласник Историјског друштва, Српски књижевни гласник, Педагошки гласник, Нова Европа, Библиотекар, Летопис Матице српске, Зборник Матице српске за друштвене науке, Рад Матице српске, Педагошка стварност, Наша сцена, Политика, Дан, Југословенски дневник, Отаџбина итд.). Највише се бавио историјом школства у Војводини, његовим развојем и напредовањем од Велике сеобе под Чарнојевићем до савремених дана.

Приредио је каталог антикварних штампаних књига од 1494. до 1880. које поседује Библиотека Матице српске.