Identity area
Reference code
Р 612/II/153
Title
Писмо Јована Жујовића Драгомиру Иконићу
Date(s)
- 1920-02-02 (Creation)
Level of description
Item
Extent and medium
2 листа.
Context area
Name of creator
(1856-1936)
Biographical history
Рођен је у селу Брусница код Горњег Милановца 30. новембра 1856. године у угледној породици која је имала знатан утицај на политички и културни живот Србије 19. века. Основну школу и гимназију је завршио у Београду, где је 1873. године уписао и природно-математички одсек Филозофског факултета, након године проведене у Цириху на студијима на Политехничкој академији. Студије је на кратко прекинуо звог избијања Првог српско-турског рата у којем учествује као добровољац. По окончању рата завршио је студије у Београду 1877. године и одлази на школовање у Париз где на Сорбони студира природне науке, лаи и антропологију. По повратку у земљу 1880. године постављен је на место суплента на катедри за Минаралогију са геологијом на Великој школи. као професор на Великој школи израдио је геолошку карту Србије , основао часопис "Геолошке анале Балканског полуострва" као и Српско геолошко друштво. Такође преводио је уџбенике и приручнике за геологију и антропологију с анемачког и француског језика. У два мандата је био ректор Велике школе, а по оснивању универзитета 1905. године постављен је за редовног професора. За члана СКА изабран је 1887. године и у два наврата је обављао дужност секретара СКА, као и дужност предесдника СКА од 1915 до 1921. године.
Поред научног био је активан и у политичком животу Србије. Током боравка у Цириху улази у круг српских социјалиста окупљених око Светозара Марковића. После повратка са студија у Паризу привремено се повлачи из политике и посвећује се науци. Након Ивандањског атената 1899. године провремено је протеран из Србије и по повраку 1900. године поново се активно бави политиком. Са другим интелектуалцима једна је од оснивача фракције унутар Радикалне странке која ће касније прерасти у Самосталну радиклану странку. Биран је за народног посланика у четири мандата од 1903. до 1912. године. У првој влади Љубомира Стојановића био је министар просвете и црквених дела, а у другој министар иностраних дела, али због "завереничког питања" брзо подноси оставку. У валди Николе Пашића (1909-1910) поново је обављао дужност министра просвете и црквених дела. За време првог светског рата послат је у дипломатске мисије у Париз и Лондон у циљу пропагирања идеја српске владе, а од 1916. године ради на организовању школа за избеглице у Француској. После рата био је један од оснивача Југословенске републиканске странке, али није имао значајнији утицај на политички живот.
Поред политике и науке посветио се и развоју задруга у Сррбији те је био члан управе Главног савеза земљорадничких задруга Србије, а после 1918. године и потпредседник је Задружног савеза краљевине СХС. Писао је бројне брошуре о образовању и емнаципацији сељака.
Умро је у Београду 19. августа 1936. године.
Поред научног био је активан и у политичком животу Србије. Током боравка у Цириху улази у круг српских социјалиста окупљених око Светозара Марковића. После повратка са студија у Паризу привремено се повлачи из политике и посвећује се науци. Након Ивандањског атената 1899. године провремено је протеран из Србије и по повраку 1900. године поново се активно бави политиком. Са другим интелектуалцима једна је од оснивача фракције унутар Радикалне странке која ће касније прерасти у Самосталну радиклану странку. Биран је за народног посланика у четири мандата од 1903. до 1912. године. У првој влади Љубомира Стојановића био је министар просвете и црквених дела, а у другој министар иностраних дела, али због "завереничког питања" брзо подноси оставку. У валди Николе Пашића (1909-1910) поново је обављао дужност министра просвете и црквених дела. За време првог светског рата послат је у дипломатске мисије у Париз и Лондон у циљу пропагирања идеја српске владе, а од 1916. године ради на организовању школа за избеглице у Француској. После рата био је један од оснивача Југословенске републиканске странке, али није имао значајнији утицај на политички живот.
Поред политике и науке посветио се и развоју задруга у Сррбији те је био члан управе Главног савеза земљорадничких задруга Србије, а после 1918. године и потпредседник је Задружног савеза краљевине СХС. Писао је бројне брошуре о образовању и емнаципацији сељака.
Умро је у Београду 19. августа 1936. године.
Repository
Archival history
Content and structure area
Scope and content
Appraisal, destruction and scheduling
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Accruals
Не очекују се допуне.
System of arrangement
Conditions of access and use area
Conditions governing access
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Conditions governing reproduction
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Language of material
- Serbian
Script of material
- Cyrillic
Language and script notes
Physical characteristics and technical requirements
Finding aids
Allied materials area
Existence and location of originals
Existence and location of copies
Related units of description
Notes area
Alternative identifier(s)
Access points
Subject access points
Name access points
Genre access points
Description identifier
Institution identifier
Rules and/or conventions used
Sources
Лисни каталог НБС.