Особа

Жујовић, Јован М.

• Žujović, Jovan M.

1856-1936

Рођен је у селу Брусница код Горњег Милановца 30. новембра 1856. године у угледној породици која је имала знатан утицај на политички и културни живот Србије 19. века. Основну школу и гимназију је завршио у Београду, где је 1873. године уписао и природно-математички одсек Филозофског факултета, након године проведене у Цириху на студијима на Политехничкој академији. Студије је на кратко прекинуо звог избијања Првог српско-турског рата у којем учествује као добровољац. По окончању рата завршио је студије у Београду 1877. године и одлази на школовање у Париз где на Сорбони студира природне науке, лаи и антропологију. По повратку у земљу 1880. године постављен је на место суплента на катедри за Минаралогију са геологијом на Великој школи. као професор на Великој школи израдио је геолошку карту Србије , основао часопис "Геолошке анале Балканског полуострва" као и Српско геолошко друштво. Такође преводио је уџбенике и приручнике за геологију и антропологију с анемачког и француског језика. У два мандата је био ректор Велике школе, а по оснивању универзитета 1905. године постављен је за редовног професора. За члана СКА изабран је 1887. године и у два наврата је обављао дужност секретара СКА, као и дужност предесдника СКА од 1915 до 1921. године.
Поред научног био је активан и у политичком животу Србије. Током боравка у Цириху улази у круг српских социјалиста окупљених око Светозара Марковића. После повратка са студија у Паризу привремено се повлачи из политике и посвећује се науци. Након Ивандањског атената 1899. године провремено је протеран из Србије и по повраку 1900. године поново се активно бави политиком. Са другим интелектуалцима једна је од оснивача фракције унутар Радикалне странке која ће касније прерасти у Самосталну радиклану странку. Биран је за народног посланика у четири мандата од 1903. до 1912. године. У првој влади Љубомира Стојановића био је министар просвете и црквених дела, а у другој министар иностраних дела, али због "завереничког питања" брзо подноси оставку. У валди Николе Пашића (1909-1910) поново је обављао дужност министра просвете и црквених дела. За време првог светског рата послат је у дипломатске мисије у Париз и Лондон у циљу пропагирања идеја српске владе, а од 1916. године ради на организовању школа за избеглице у Француској. После рата био је један од оснивача Југословенске републиканске странке, али није имао значајнији утицај на политички живот.
Поред политике и науке посветио се и развоју задруга у Сррбији те је био члан управе Главног савеза земљорадничких задруга Србије, а после 1918. године и потпредседник је Задружног савеза краљевине СХС. Писао је бројне брошуре о образовању и емнаципацији сељака.
Умро је у Београду 19. августа 1936. године.

Нацрт

Минимални

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, т. 3, стр. 815-818.

2009к030,