Рођен је у Сремским Карловцима 12. фебруара 1841. године. Гимназију је завршио у родном месту, а потом је студирао славистику у Бечу код Франца Миклошића. На студијама је постао побрник идеја о реформи језика које су пропагирали Вук Стефановић Караџић и Ђуро Даничић. По повраку са студија 1865. године запослио се као професор српског језика у Карловачкој гимназији. По увођењу новог правописа у гимназију 1872. године, написао је нове уџбенике као што су Граматика старословенског језика из 1873. године и граматика српског језика из 1874. године. Од 1875. године постао је и професор на Карловачкој богословији за коју је такође писао уџбенике.
Објављивоа је и прилоге из филологије у "Летопису Матице српске", али се овим питањима бавио и на страницама листова "Стражилово" и "Бранково коло".
Поред филологије бавио се и пчеларство те га је својим радовима поставио на научну основу. Са Иларионом Руварцем 1878. године основао је на Карловачкој богословији Катедру за пчеларство на којој је и сам предавао.
Умро је у Сремским Карловцима 01. децембра 1916. године