Лист за забаву, поуку и књижевност, који је излазио у Сремски Карловцима 18. јула 1895 до 30. јуна 1914. До краја 1911. године излази четири пута месечно, а од 1911. године два пута месечно.Власник и уредник лист био је Павле Марковић Адамов од 1895. године до 1907. године. Уредници су након њега били и Милан Будисављевић, Драгутин Илић и Душан Котур.

Рођен је у Крагујевцу 18. децембра 1879. године. Основну школу и гимназију је завршио у родном граду, а потом и студије славистике на Великој школи у Београду 1900. године. Студије је наставио на Правном факултету у Паризу где је дипломирао 1904. године. После студија кратко је радио као предавач у гимназијама у Крагујевцу и Београду, а од 1905. године ради као писар у Министарству иностраних дела односно у српским конзулатима у Скопљу /1908-1911), Будимпешти (1912) и Софији (1912-1913). Током Првог светско рата био је саветник посланства у Петрограду (1915-1918), а током Октобарске револуције бавио се питањем евакуације Југословенског добровољачког корпуса из Русије. После рата ради као отправник послова у Софији до 1923. године када је и пензионисан. накод дипломатске службе у више наврата биран је за посланика у Народној скупштини. Изабран је за помоћника министра просвете у јануару 1941. године.
Књижевношћу се бавио од ђачких дана и сарађивао је са великим бројем часописа и листова међу којима и "Бранково коло". Током Првог светског рата писао је за француску и руску штампу, а у Паризу је објавио и превод дела Иван Мажуранића "Смрт Смаил-аге Ченгића"
Преводио је дела Бајрона, Пушкина, Љермонтова и других.
Умро је у Београду 04. новембра 1952. године.