Лист за забаву, поуку и књижевност, који је излазио у Сремски Карловцима 18. јула 1895 до 30. јуна 1914. До краја 1911. године излази четири пута месечно, а од 1911. године два пута месечно.Власник и уредник лист био је Павле Марковић Адамов од 1895. године до 1907. године. Уредници су након њега били и Милан Будисављевић, Драгутин Илић и Душан Котур.

Рођен је у Сремским Карловцима 12. фебруара 1841. године. Гимназију је завршио у родном месту, а потом је студирао славистику у Бечу код Франца Миклошића. На студијама је постао побрник идеја о реформи језика које су пропагирали Вук Стефановић Караџић и Ђуро Даничић. По повраку са студија 1865. године запослио се као професор српског језика у Карловачкој гимназији. По увођењу новог правописа у гимназију 1872. године, написао је нове уџбенике као што су Граматика старословенског језика из 1873. године и граматика српског језика из 1874. године. Од 1875. године постао је и професор на Карловачкој богословији за коју је такође писао уџбенике.
Објављивоа је и прилоге из филологије у "Летопису Матице српске", али се овим питањима бавио и на страницама листова "Стражилово" и "Бранково коло".
Поред филологије бавио се и пчеларство те га је својим радовима поставио на научну основу. Са Иларионом Руварцем 1878. године основао је на Карловачкој богословији Катедру за пчеларство на којој је и сам предавао.
Умро је у Сремским Карловцима 01. децембра 1916. године