Маргита Стефановић (Београд, 1. април 1959 – Београд, 18. септембар 2002), била је рок музичарка, најпознатија као клавијатуристкиња београдске рок групе Екатарина Велика.
Похађала је и завршила основну школу „Ослободиоци Београда“ (1965–1973) и VIII београдску гимназију, математички смер (1973–1977). Нижу и Средњу музичку школу, инструментални одсек, класа професорке Мирославе Лили Петровић, похађа и завршава у периоду од 1967–1976. у школи „Јосип Славенски“. Током школовања била је учесник многих такмичења и носилац бројних награда на састајањима инструменталиста и камерних оркестара и ансамбала у Југославији и иностранству. 1970. године, кад јој је било 11 година, а Иви Погорелићу 12, као најталентованији у класи добијају понуду од руског професора Тимакина за наставак школовања у музичкој школи у Москви. Маргитини родитељи одбијају понуду, а Иво исте године (1970) одлази у Москву. Маргита наставља школовање у Београду, „прескаче“ шести разред ниже музичке школе и уписује први средње. Године 1977, након завршетка гимназије, уписује Архитектонски факултет у Београду. Као студент осваја трећу награду на међународном конкурсу у Јапану за рад на тему уређења црногорског села Режевићи. Истовремено важи за једног од најталентованијих класичних пијаниста. Школске 1981/2. године апсолвира на смеру пројектовања „Смрзнуте музике“ /архитектуре/, а 1984. дипломира са темом „алтернативно пројектовање“ код професора Милана Лојанице.
Прекретницу у њеној музичкој оријентацији представља присуствовање концерту тек формираног бенда Милана Младеновића Катарина II у сали биоскопа Топчидерска звезда. Првог маја 1982. упознаје чланове групе Електрични оргазам, а током дружења с њима и Милана Младеновића. Младеновић је, фасциниран њеним талентом и вољом за истраживањем, позива да се придружи групи, те купује синтесајзер на којем Стефановићева вежба. Након повратка са тромесечног пута по Јужној Америци, Маргита Стефановић постаје стални члан састава.
Катарина II 1985. мења име у Екатарина Велика и делује све до 1994. године. Током тог периода Маргита Стефановић компонује и музику за позориште (представе Класни непријатељ, Три сестре, С оне стране дуге и Мајка храброст) и телевизију (драма Плави, плави), ради као продуцент (Карлови Вари) и гостује на албумима многих југословенских група (Бејби Кејт, Елвис Ј. Куртовић, Ван Гог, Бабе). Године 1985. појављује се у филму Горана Марковића Тајванска канаста у улози сестре главног јунака. У филму се појављује и ЕКВ изводећи песму “Тату” (Tattoo).
После распада Екатарине Велике наставља да се бави музиком. Са неколико београдских музичара крајем 1994. оснива бенд Курајбери који углавном изводи обраде страних и домаћих хитова по београдским клубовима. Године 1995. оснива бенд EQV са музичарем Владимиром Стојићем и издаје ЦД Ти си сав мој бол (назван по песми Екатарине Велике) за бечку музичку кућу Coop Arts & Crafts Unlimited. На ЦД-у се налази и техно обрада истоимене песме. У том периоду наставља да гостује и на албумима и концертима југословенских бендова и повремено свира са саставима Глисерси, Zion банда и Директори.
Крајем деведесетих њена музичка активност слаби. Године 2002. компонује музику за представу београдске редитељке Хајдане Балетић Капут мртвог човека што је њено последње музичко дело.

Маргита Стефановић је последње недеље живота провела у београдском Центру за смештај бескућника, а умрла је 18. септембра 2002. на београдској Инфективној клиници.
Маргита је дечак — графит
За њу је везана урбана прича о првом београдском графиту који се односио на Маргиту Стефановић. Наиме, Небојша Крстић (члан музичке групе Дечак, касније ВИС Идоли), на зиду у дворишту, наспрам прозора њеног стана у Смиљанићевој 4 на Славији, написао је „Маргита је дечак”. Много година касније графит је избледео, а неко је преко њега исписао „Прозор мора пасти”.