Подручје идентификације
Врста ентитета
Особа
Званични облик назива/имена
Бекет, Семјуел
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Beckett, Samuel
- Beket, Semjuel
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
1906-1989
Историјат
Ирски књижевник, драматург и романописац. Од 1938. године живи у Паризу, а након рата почиње и да пише на француском. Заокупљен проблемом људске егзистенције и отуђености модерног живота, Бекет у свим својим делима даје крајње песимистичку визију света и приказује живот као игру виших сила у којој је човек сведен на физиолошко и духовно вегетирање, на бесмислено „трајање“ испуњено патњама и узалудним ишчекивањем спаса. Да би приказао апсурдност таква живота и човекову беспомоћност, Бекет напушта традиционалну романескну фабулу и уобичајени драмски заплет и замењује их низом сцена које се понављају са малим варијантама, а ликове своди на гротескне и стравичне марионете (неми, слепи, глуви, итд.), које се помичу по неком бесмисленом ритму унутар свог ограниченог животног круга (улица, раскршће, соба) или су чак и у том кретању онемогућене (смештене у канте за смеће или затрпане у песку). Израз је прилагођен тим апсурдним ситуацијама и сугерише их бесмисленим понављањем више-мање истих дијалога или дугим унутрашњим монолозима, у којима је језик ослобођен уобичајене граматичке структуре.
Био је пријатељ са Џејмс Џојсом, коме је био и лични секретар. 1969. године добио је Нобелову награду за књижевност. Најзначајнији је као писац позоришних комада и један од главних представника „театра апсурда“. Написао је и неколико романа, али светски успех постигао је са драмама.
Дела: Марфи (1938), Молој (1938), Малоун умире (1952), Чекајући Годоа (1952), Неименљиво (1953), Сви који падају (1956), Крај игре (1957), Крапова последња трака (1959), Дивни дани (1960).
Био је пријатељ са Џејмс Џојсом, коме је био и лични секретар. 1969. године добио је Нобелову награду за књижевност. Најзначајнији је као писац позоришних комада и један од главних представника „театра апсурда“. Написао је и неколико романа, али светски успех постигао је са драмама.
Дела: Марфи (1938), Молој (1938), Малоун умире (1952), Чекајући Годоа (1952), Неименљиво (1953), Сви који падају (1956), Крај игре (1957), Крапова последња трака (1959), Дивни дани (1960).
Места
Даблин, Ирска, рођен 13. 04. 1906.
Париз, Француска, умро 22. 12. 1989.
Париз, Француска, умро 22. 12. 1989.
Правни статус
Функције, занимања и активности
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Подручје приступних тачака.
Занимања
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Статус
Нацрт
Ниво детаљности
Минимални
Датуми креирања, измене или брисања
8. 06. 2017.
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица
Напомене о одржавању
Опис урадио Душан Никодијевић.