Identity area
Type of entity
Person
Authorized form of name
Бекет, Семјуел
Parallel form(s) of name
- Beckett, Samuel
- Beket, Semjuel
Standardized form(s) of name according to other rules
Other form(s) of name
Identifiers for corporate bodies
Description area
Dates of existence
1906-1989
History
Ирски књижевник, драматург и романописац. Од 1938. године живи у Паризу, а након рата почиње и да пише на француском. Заокупљен проблемом људске егзистенције и отуђености модерног живота, Бекет у свим својим делима даје крајње песимистичку визију света и приказује живот као игру виших сила у којој је човек сведен на физиолошко и духовно вегетирање, на бесмислено „трајање“ испуњено патњама и узалудним ишчекивањем спаса. Да би приказао апсурдност таква живота и човекову беспомоћност, Бекет напушта традиционалну романескну фабулу и уобичајени драмски заплет и замењује их низом сцена које се понављају са малим варијантама, а ликове своди на гротескне и стравичне марионете (неми, слепи, глуви, итд.), које се помичу по неком бесмисленом ритму унутар свог ограниченог животног круга (улица, раскршће, соба) или су чак и у том кретању онемогућене (смештене у канте за смеће или затрпане у песку). Израз је прилагођен тим апсурдним ситуацијама и сугерише их бесмисленим понављањем више-мање истих дијалога или дугим унутрашњим монолозима, у којима је језик ослобођен уобичајене граматичке структуре.
Био је пријатељ са Џејмс Џојсом, коме је био и лични секретар. 1969. године добио је Нобелову награду за књижевност. Најзначајнији је као писац позоришних комада и један од главних представника „театра апсурда“. Написао је и неколико романа, али светски успех постигао је са драмама.
Дела: Марфи (1938), Молој (1938), Малоун умире (1952), Чекајући Годоа (1952), Неименљиво (1953), Сви који падају (1956), Крај игре (1957), Крапова последња трака (1959), Дивни дани (1960).
Био је пријатељ са Џејмс Џојсом, коме је био и лични секретар. 1969. године добио је Нобелову награду за књижевност. Најзначајнији је као писац позоришних комада и један од главних представника „театра апсурда“. Написао је и неколико романа, али светски успех постигао је са драмама.
Дела: Марфи (1938), Молој (1938), Малоун умире (1952), Чекајући Годоа (1952), Неименљиво (1953), Сви који падају (1956), Крај игре (1957), Крапова последња трака (1959), Дивни дани (1960).
Places
Даблин, Ирска, рођен 13. 04. 1906.
Париз, Француска, умро 22. 12. 1989.
Париз, Француска, умро 22. 12. 1989.
Legal status
Functions, occupations and activities
Mandates/sources of authority
Internal structures/genealogy
General context
Relationships area
Access points area
Occupations
Control area
Authority record identifier
Institution identifier
Rules and/or conventions used
Status
Draft
Level of detail
Minimal
Dates of creation, revision and deletion
8. 06. 2017.
Language(s)
- Serbian
Script(s)
- Cyrillic
Maintenance notes
Опис урадио Душан Никодијевић.