Item Р 645/I/744 - Писмо Динка Шимуновића уредништву ”Политике” (Живку Милићевићу)

Identity area

Reference code

Р 645/I/744

Title

Писмо Динка Шимуновића уредништву ”Политике” (Живку Милићевићу)

Date(s)

  • 1931-12-11 (Creation)

Level of description

Item

Extent and medium

2 листа; 21х16 cm

Context area

Name of creator

(1873-1933)

Biographical history

Хрватски књижевник. Учитељску школу завршио у Арбанасима 1892. Био је учитељ у Хрвацама (1892–1900) и Дицму (1901–09), а затим до пензионисања 1927. наставник у уметничко-обртној школи у Сплиту. Год. 1929. преселио се у Загреб. Након неколико педагошких расправа и једног белетристичког покушаја (Мјесец дана на војничким вјежбама, 1903), привукао је пажњу критике недовршеном приповетком Мркодол (1905). У својим приповеткама задржао се на традиционалним супротностима између села и града, страног и домаћег, старог и новога доба те идеализовао патријархалне животне облике. Новелистичке радове сабрао је у збиркама Мркодол (1909), Ђердан (1914), Са Крке и са Цетине (1930). Посмртно му је објављена збирка Посмртне новеле (1936). Све приповетке садрже ненаметљив састав социјалних мотивација, у епским сликама масовних призора подједнако као и у приказу »унутарњег туђинства«, пораза неотпорна и преосјетљива појединца. Шимуновић тражи решења управо на проблему односа природе и »лацмана«. Из осећања властите отуђености и усамљености Шимуновић долази до спознаје, делимично и под утјецајем Ф. М. Достојевског, о разломљености и подвојености властите особе, физичке и психичке. У другој фази јаче наглашава социјалну мотивацију и непријепорност патријархалнога начина живота. Најзначајније приповетке су Муљика (1906), затим Дуга (1907) и Алкар (1908). Написао је и два романа: Туђинац (1911) и Породица Винчић (1923). Аутор је аутобиографских проза Млади дани (1919) и Младост (1921).

Name of creator

(1904-)

Administrative history

Политика је дневни лист који излази у Србији више од једног века. Новине је покренуо Владислав Рибникар 25. јануара 1904. године у Београду, где је и данас седиште редакције листа. Политика излази свакодневно, са прекидима у Првом светском рату од 14. новембра до 21. децембра 1914. и од 23. септембра 1915. до 1. децембра 1919. као и у Другом светском рату од 6. априла 1941. до 28. октобра 1944. Политика још једном није изашла пред читаоце због штрајка у лето 1992. године када су се новинари успротивили намери државе да Политику претвори у јавно предузеће . Први број „Политике” штампан је у тиражу од 2.450 примерака, на четири стране, по цени од пет пара. Највећи забележени тираж Политике је био 25. децембра 1973. год - 634.000 примерака. Данас је Политика информативни дневни лист, политички дневник, са три издања а окренута је актуелним темама свакодневице у областима политике, економије, културе, спорта и забаве. Политика је дневник са дугом и богатом традицијом, која се због свог угледа и утицаја сматра и једном од националних институција у Србији. У својој дугогодишњој историји Политика је сарађивала са бројним значајним културним и научном ствараоцима. Најпознатији међу сарадницима Политике били су нобеловац Иво Андрић, доктор и универзитетски професор Милан Јовановић Батут српски писци и песници Милош Црњански, Бранко Ћопић, Јован Дучић, Бранислав Нушић, Десанка Максимовић и други. Своје текстове на страницама Политике имали су и сер Винстон Черчил, Томас Ман, Едуард Ерио и други. Лист има више специјализованих редовних додатака, а међу њима посебно се издваја Културни додатак који излази од 1957. године. Политика излази у три издања, са штампаним тиражом већим од сто хиљада. Продаје се у Србији и земљама бивше Југославије.

Archival history

Content and structure area

Scope and content

Appraisal, destruction and scheduling

Чување је неограничено и не планира се излучивање.

Accruals

Не очекују се допуне.

System of arrangement

Conditions of access and use area

Conditions governing access

Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.

Conditions governing reproduction

У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.

Language of material

  • Croatian

Script of material

  • Latin

Language and script notes

Physical characteristics and technical requirements

Finding aids

Allied materials area

Existence and location of originals

Existence and location of copies

Related units of description

Related descriptions

Notes area

Alternative identifier(s)

Access points

Subject access points

Place access points

Name access points

Genre access points

Description identifier

Institution identifier

Rules and/or conventions used

Sources

Лисни каталог НБС.

Accession area

Related subjects

Related people and organizations

Related genres

Related places