Хрватски књижевник. Учитељску школу завршио у Арбанасима 1892. Био је учитељ у Хрвацама (1892–1900) и Дицму (1901–09), а затим до пензионисања 1927. наставник у уметничко-обртној школи у Сплиту. Год. 1929. преселио се у Загреб. Након неколико педагошких расправа и једног белетристичког покушаја (Мјесец дана на војничким вјежбама, 1903), привукао је пажњу критике недовршеном приповетком Мркодол (1905). У својим приповеткама задржао се на традиционалним супротностима између села и града, страног и домаћег, старог и новога доба те идеализовао патријархалне животне облике. Новелистичке радове сабрао је у збиркама Мркодол (1909), Ђердан (1914), Са Крке и са Цетине (1930). Посмртно му је објављена збирка Посмртне новеле (1936). Све приповетке садрже ненаметљив састав социјалних мотивација, у епским сликама масовних призора подједнако као и у приказу »унутарњег туђинства«, пораза неотпорна и преосјетљива појединца. Шимуновић тражи решења управо на проблему односа природе и »лацмана«. Из осећања властите отуђености и усамљености Шимуновић долази до спознаје, делимично и под утјецајем Ф. М. Достојевског, о разломљености и подвојености властите особе, физичке и психичке. У другој фази јаче наглашава социјалну мотивацију и непријепорност патријархалнога начина живота. Најзначајније приповетке су Муљика (1906), затим Дуга (1907) и Алкар (1908). Написао је и два романа: Туђинац (1911) и Породица Винчић (1923). Аутор је аутобиографских проза Млади дани (1919) и Младост (1921).

Политика је дневни лист који излази у Србији више од једног века. Новине је покренуо Владислав Рибникар 25. јануара 1904. године у Београду, где је и данас седиште редакције листа. Политика излази свакодневно, са прекидима у Првом светском рату од 14. новембра до 21. децембра 1914. и од 23. септембра 1915. до 1. децембра 1919. као и у Другом светском рату од 6. априла 1941. до 28. октобра 1944. Политика још једном није изашла пред читаоце због штрајка у лето 1992. године када су се новинари успротивили намери државе да Политику претвори у јавно предузеће . Први број „Политике” штампан је у тиражу од 2.450 примерака, на четири стране, по цени од пет пара. Највећи забележени тираж Политике је био 25. децембра 1973. год - 634.000 примерака. Данас је Политика информативни дневни лист, политички дневник, са три издања а окренута је актуелним темама свакодневице у областима политике, економије, културе, спорта и забаве. Политика је дневник са дугом и богатом традицијом, која се због свог угледа и утицаја сматра и једном од националних институција у Србији. У својој дугогодишњој историји Политика је сарађивала са бројним значајним културним и научном ствараоцима. Најпознатији међу сарадницима Политике били су нобеловац Иво Андрић, доктор и универзитетски професор Милан Јовановић Батут српски писци и песници Милош Црњански, Бранко Ћопић, Јован Дучић, Бранислав Нушић, Десанка Максимовић и други. Своје текстове на страницама Политике имали су и сер Винстон Черчил, Томас Ман, Едуард Ерио и други. Лист има више специјализованих редовних додатака, а међу њима посебно се издваја Културни додатак који излази од 1957. године. Политика излази у три издања, са штампаним тиражом већим од сто хиљада. Продаје се у Србији и земљама бивше Југославије.