Рођен је у Котору 02. септембра 1862. године. Заједно са Љубом Јовановићем и другим омладинцима из Боке Которске после устанка 1882. године прелази у Србију где је радио као порески чиновник, финансијски инспектор и секретар у Министарству финансија до 1908. године када је пензионисан. Током Првог светског рата боравио је у Италији као повереник српске владе задужен за избеглице. Од 1919. године обавља дужност управника Државне штампарије, али еј 1920. године опет пензионисан. Био је и потпредседник Београдске општине 1920-1921. године.
Књижевношћу се почео бавити још као ђак у Котору када пише приче за децу. Покренуо је 1889. године лист "Коло", био један од оснивача Српске књижевне задруге 1892. године, уредник "Јавора" 1893. године и одговорни уредник "Дела" 1921. године. Сарађивао је са бројним књижевним листовима у Србији и Војводини.
Преводио је са италијанског и грчког језика.
Умро је у Београду 15. септембра 1934. године.

Новинар и дугогодишњи уредник листа „Политика”. После завршене гимназије у Чачку, У Београду дипломира Правни факултет. Од јуна 1904. године сарадник „Политике“. Био је учесник балканских и Првог светског рата. Током 1919. године био је члан делегације Краљевине Србије и њен шеф за штампу на Мировној конференцији у Паризу 1919. Од 1919. до 1941, био је уредник „Политике”. Члан и фисоки функционер Српског новинарског друштва. За време окупације је био директор „Новог Времена”, сарадник „Обнове” и других фашистичких листова, одржавао врло тесне везе са Немцима и био један од руководилаца Недићеве и немачке пропаганде, Војни суд га је ухапсио 24. октобра 1944. и према евиденцији Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. по кратком поступуку наредио смртну казну стрељањем, која је извршена у периоду између 26. октобра и 18. новембра 1944. године.