Identity area
Reference code
Р 633/IIа/335
Title
Писмо Тихомира Ђорђевића Ђорђу Ђорђевићу
Date(s)
- 1894-12-16 (Creation)
Level of description
Item
Extent and medium
2 стр.; 17 x 11 cm
Context area
Name of creator
(1868-1944)
Biographical history
Рођен је 19. фебруара 1868. године у Књажевцу у свештеничкој породици. Основнуи школу и ниже разреде гимназије је завршио у Алексинцу, а вишу гимназију у Нишу. Потом је завршио историјско-филозофски одсек Велике школе у Београду 1891. године. Докторирао је у Минхену и промовисан је у доктора филозофије. По повратку у земљу радио је као професор Ниже гимназије и Учитељске школе у Алексинцу од 1891. до 1905. године када је премештен за професора Прве мушке гимназије у Београду. На Београдски универзитет долази 1906. године као доцент а од 1921. године ради као редовни професор. За време Првог светског рата прелази преко Албаније, а потом по налогу Владе одлази у Лондон где ради на организацији српске пропаганде. По завршетку рата учествовао је у раду етнографске секције југославенске делегације на Конференцији мира 1919. године. Његовим залагањем основан је Филозофски факултет у Скопљу као и Скопско научно друштво 1921. године. Од 1932. године редовни је члан СКА.
Још као професор у Алексинцу почео се бавити етнологијом сакупљајући грађу по околним селима. Ту је покренуо и лист "Караџић" од 1899. године у које је објављивао записе о народним обичајима и веровањима. Са Јованом Ердељановићем се узима за оснивача етнологије у Србији. Тај посао је наставио и на Универзитету где је предавао етнологију. Посебно се занимао питањима етногентике становништва Балкана, а у радовима је приказивао порекло, расељавање и живот становништва Србије.
Умор је у Београду 12. маја 1944. године.
Још као професор у Алексинцу почео се бавити етнологијом сакупљајући грађу по околним селима. Ту је покренуо и лист "Караџић" од 1899. године у које је објављивао записе о народним обичајима и веровањима. Са Јованом Ердељановићем се узима за оснивача етнологије у Србији. Тај посао је наставио и на Универзитету где је предавао етнологију. Посебно се занимао питањима етногентике становништва Балкана, а у радовима је приказивао порекло, расељавање и живот становништва Србије.
Умор је у Београду 12. маја 1944. године.
Name of creator
Biographical history
Archival history
Content and structure area
Scope and content
Appraisal, destruction and scheduling
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Accruals
Не очекују се допуне.
System of arrangement
Conditions of access and use area
Conditions governing access
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Conditions governing reproduction
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Language of material
- Serbian
Script of material
- Cyrillic
Language and script notes
Physical characteristics and technical requirements
Finding aids
Allied materials area
Existence and location of originals
Existence and location of copies
Related units of description
Notes area
Alternative identifier(s)
Access points
Subject access points
Name access points
Genre access points
Description identifier
Institution identifier
Rules and/or conventions used
Sources
Лисни каталог НБС.