Рођен је у Београду 19. маја 1892. године где је завршио и основну школу. Уписао је Другу београдску гимназију 1902. године, а од 1905. учи у београдској Реалки, коју је завршио 1910. године. Уписао је и Филозофски факултет на којем је апсолвирао 1914. године. Прве прилоге из књижевне и позоришне критике објављује листовима "Дневни лист", "Нова искра" и "Пијемонт" у периоду од 1911 до 1914. године. За време балканских ратова путује по ослобођеним крајеви и објављује путописне белешке, а потом и историјску драму "Краљева јесен" 1912. године. На веома позетивне критике наишла му је и прва збирка песама "Песме" објављена 1914. године. Са избијањем Првог светског рата обавља дужности цензора при Врховној команди у Нишу и уређује лист "Гласник". У Нишу је написао и еп "Каин". Крајем 1915. године повлачи се са војском преко Албаније на Крф где ради при Обавештајном одељењу, али и објављује песме и преводе, завршава драму "Урошева женидба" и започиње епопеју "Вечита стража". У јануару 1917. године прелази у Солун на службу у Министарство унутрашњих дела, а у јулу објављује збирку "Песме бола и поноса".
Умро је у Солуну 8. новембра 1917. године.