Рођен је у Београду 04. јануара 1892 године. Основну школу учио је у Београду, а гимназију у Пожаревцу и Београду где је матурирао 1912. године. Учествовао је у Балканским ратовима као добровољац и у Првом светском рату за што је одликован Обилићевом златном медаљом за храброст. За време боравка у Француској (1917-1918) похађа студије на Сорбони, а по завршетку рата дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1919. године. Предавао је у Другој београдској гимназији, а од 1921 до 1923. године ради на Филозофском факултету као асистент Богдана Поповића. Отпуштен је из државне службе 1923. године. Други светски рат је провео у немачком заробљеништву. По повратку у земљу ради као професор на Филозофском факултету у Београду. Редовни члан САНУ постао је 1955. године.