Identity area
Reference code
Р 561/IV/11
Title
Георгие Петрович [Карађорђе] Јовану Стефановићу
Date(s)
- 1814-02-24 (Creation)
Level of description
Item
Extent and medium
1 лист формата 40х24,5 cm
Context area
Name of creator
(1826-1895)
Biographical history
Српски државник, правник, дипломата, министар и политичар.
Основну школу учио је у родном месту. 1841. је прешао на школовање у Београд, где је уписао Гимназију. Као ђак Лицеја (од 1846) учествовао је у оснивању Дружине младежи српске 1847. године. Као државни питомац студирао је права у Хајделбергу и Паризу, где је докторирао 1854. године. Због критичких опаски на рачун власти у Србији у брошури "Slaves du Sud ou le peuple Serbe avec les Croates et les Bulgares, Paris, 1853, коју је написао са Милованом Јанковићем, изгубио је државну стипендију, те се вратио у земљу. У новембру 1853. поново је отишао у Париз и довршио студије.
По повратку у Србију укључио се у круг либерала, у коме су били и Милован Јанковић, Алимпије Васиљевић, Јован Бошковић, Владимир Јовановић и други. Сматран је њиховим интелектуалним вођом. Од 1854. до 1859. радио је као државни чиновник. Као секретар Светоандрејске скупштине 1858. године, играо је значајну улогу у смени кнеза Александра Карађорђевића кнезом Милошем Обреновићем. Тада је, захваљујући њему, изгласан и Први закон о народној скупштини. Био је помоћник министра унутрашњих дела и правде 1859—1860. године, када је постао и министар правде у првој влади кнеза Михаила, али је убрзо, као и сви либерали, пао у немилост и пребачен за судију Великог суда. Осуђен је 1864. године, као и друге судије, на три године затвора и лишавање грађанске части, а поводом ослобађајуће пресуде у Мајсторовићевој афери; помилован је следеће године.
6. августа 1867, на Другој скупштини која је одржана у Београду, изабран је за председника Уједињене омладине српске. 1869. постао је димпломатски представник у Цариграду и члан Државног савета. Грујићу је припала част да примерак Устава изгласаног 1869. без одобрења Порте и Русије, преда турском министру Али-паши. Политички утицај Грујића је ових година опао пошто је Јован Ристић преузео вођство либералне групације. Постао је министар унутрашњих дела 1875. и министар правде у Акционом министарству 1875. године, које је водило са Турском 1876—1878. године. У периоду 1880-1892. је био посланик у Цариграду, Лондону, Паризу и Бриселу.
Основну школу учио је у родном месту. 1841. је прешао на школовање у Београд, где је уписао Гимназију. Као ђак Лицеја (од 1846) учествовао је у оснивању Дружине младежи српске 1847. године. Као државни питомац студирао је права у Хајделбергу и Паризу, где је докторирао 1854. године. Због критичких опаски на рачун власти у Србији у брошури "Slaves du Sud ou le peuple Serbe avec les Croates et les Bulgares, Paris, 1853, коју је написао са Милованом Јанковићем, изгубио је државну стипендију, те се вратио у земљу. У новембру 1853. поново је отишао у Париз и довршио студије.
По повратку у Србију укључио се у круг либерала, у коме су били и Милован Јанковић, Алимпије Васиљевић, Јован Бошковић, Владимир Јовановић и други. Сматран је њиховим интелектуалним вођом. Од 1854. до 1859. радио је као државни чиновник. Као секретар Светоандрејске скупштине 1858. године, играо је значајну улогу у смени кнеза Александра Карађорђевића кнезом Милошем Обреновићем. Тада је, захваљујући њему, изгласан и Први закон о народној скупштини. Био је помоћник министра унутрашњих дела и правде 1859—1860. године, када је постао и министар правде у првој влади кнеза Михаила, али је убрзо, као и сви либерали, пао у немилост и пребачен за судију Великог суда. Осуђен је 1864. године, као и друге судије, на три године затвора и лишавање грађанске части, а поводом ослобађајуће пресуде у Мајсторовићевој афери; помилован је следеће године.
6. августа 1867, на Другој скупштини која је одржана у Београду, изабран је за председника Уједињене омладине српске. 1869. постао је димпломатски представник у Цариграду и члан Државног савета. Грујићу је припала част да примерак Устава изгласаног 1869. без одобрења Порте и Русије, преда турском министру Али-паши. Политички утицај Грујића је ових година опао пошто је Јован Ристић преузео вођство либералне групације. Постао је министар унутрашњих дела 1875. и министар правде у Акционом министарству 1875. године, које је водило са Турском 1876—1878. године. У периоду 1880-1892. је био посланик у Цариграду, Лондону, Паризу и Бриселу.
Name of creator
(1762-1817)
Biographical history
Рођен је у селу Вишевац код Раче Крагујевачке 14. новембра 1762. године. Презиме је добио по оцу Петру, а надимак Карађорђе по тамној боји лица. После Кочине крајине породица се настанила у Тополи. Због убиства морао је напусти Србију и са породицом 1787. године прелази у Срем и ради на економији манастира Крушедол. Са избијањем аустро-турског рата (1788-1791.) прикључује се аустријској војсци као добровољац у фрајкору Михајла Михаљевића. У рату је стекао чин буљубаше као и медаљу за храброст. Као буљубаша народне војске одиграо је значајну улогу у одбрани Београдског пашалука од напада Османа Пазваноглуа. Током дахијске управе (1801-1804) у више наврата се одметао у хајдуке, а по напуштању хајдуковања настанио се у Тополи и бавио трговином стоке. Био је и врло активан у припремама за подизање устанка 1803. године, да би на Сретење 1804. године на народном збору у Орашцу био изабран и за вођу устанка. За кратко време успео је да подигне буну у целом Београдском пашалуку, да очисти Крагујевачку нахију од Турака и да повеже устаничке одреде у Београдској нахији. На његово иницијативу сазвана је и прва скупштина старешина у Остружници која је поставила основе заједничке устаничке акције. Прва велика победа устаника је била на Иванковцу августа 1805. године да би након тога уследиле и победе на Мишару и Делиграду 1806. године. Као резултат ослобођени су Београд 1806. године те Шабац и Ужице 1807. године. Уз руску помоћ исте године после победе на Штубику и Малајници ослобођена је и источна Србија. Паралелно са војним операцијама радило се и на формирању државе па је тако 1805. године формиран Правитељствујушћи совјет као централни орган власти, радило се на увођењу слободе трговине, организовању судске и управне власти, формирању полиције, али и оснивању основних школа у градовима као и Велике школе у Београду. У Београду је формирана и тополивница, а организована је и израда барута као и ливење олова. Карађорђу је 1808. године призната наследна титула "првог и врховног српског предводитеља", док је реформама из 1811. године његова власт додатно проширена. Ратне операције су настављене 1809. године када устаници продиру на простор Рашке и остварују везу са Црногорцима. И поред пораза на Чегру, захваљујући обнављању руског-турског непријатељства устаници током 1810. године остварују победе код Лознице и Варварина. Након повлачеља Русије из рата 1812. године, долази до слома устанка, те након пораза на Равњу 1813. године већина устаничких вођа одлази из Србије у Аустрију. Карађорђе је прво прешао у Земун па потом у манастир Фенек. Након тога је затворен у Петроварадинској тврђави, а почетком 1814. године је интерниран у Грац. Ипак крајем исте године са породицом одлази у Бесарабију где је уживао руску заштиту. Уз помоћ грчке Хетерије крајем јуна 1817. године долази у Србију са циљем обнове устанка и наставка борбе са Турцима. По налогу кнеза Милоша Обреновића убијен је у Радовањском лугу код Велике Плане 25. јула 1817. године.
Repository
Archival history
Content and structure area
Scope and content
Атестат којим Карађорђе потврђује војводство Ј. Стефановићу.
Appraisal, destruction and scheduling
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Accruals
Не очекују се допуне.
System of arrangement
Conditions of access and use area
Conditions governing access
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Conditions governing reproduction
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Language of material
- Serbian
Script of material
- Cyrillic
Language and script notes
Physical characteristics and technical requirements
Finding aids
Allied materials area
Existence and location of originals
Existence and location of copies
Related units of description
Notes area
Alternative identifier(s)
Access points
Subject access points
Name access points
Genre access points
Description identifier
Institution identifier
Rules and/or conventions used
Sources
Лисни каталог НБС.