Подручје идентификације
Сигнатура
Р 1348/8/6/10
Наслов
Допис Луја Војновића Српској академији наука
Датум(и)
- 1949-03-25 (Стварање)
Ниво описа
Јединица
Обим и носач записа
4 стране.
Подручје контекста
Назив/Име ствараоца архивске грађе
(1864-1951)
Биографија
Рођен је у Сплиту 15. априла 1864. године. Школовао се у Сплиту, Дубровнику и Загребу. Студије права је похађао у Загребу и Грацу. По завршетку школовања радио је као судски чиновник у Загребу и Трсту, а потом као адвокат у Дубровнику до 1896. Каријеру наставља у Црној Гори и то као секретар кнеза Николе (1899-1903), али и као министар правде (1901-1902) и опуномоћени посланик Црне Горе у Ватикану. По окончању службе у Црној Гори радио је као васпитач принца Александра Карађорђевића у Београду (1904-1906), а потом је службовао и на двору у Софији (1907-1911). Пред балканске ратове враћа се у службу на црногорски двор где обавља дужност шефа кабинета канцеларије краља Николе I, а по окончању рата и дужност црногорског делегат на Лондонској конференцији мира (1913-1914). Током Првог светског рата боравио је у Риму и радио у српској дипломатској служби (1915-1919). Учествовао је и на Конференцији мира у Версају у оквиру експертских тимова Краљевине СХС.
Поред политичке каријере бавио се историографским, публицистичким и књижевним радом. Најважније дело му је двотомна студија "Пад Дубровника" у којој проблемски обухваћа теме из историје Дубровника. Библиографија му је врло разнородна и обухвата тридесетак књига и брошура, те низ чланака.
Умро је у Загребу 18. априла 1951. године.
Поред политичке каријере бавио се историографским, публицистичким и књижевним радом. Најважније дело му је двотомна студија "Пад Дубровника" у којој проблемски обухваћа теме из историје Дубровника. Библиографија му је врло разнородна и обухвата тридесетак књига и брошура, те низ чланака.
Умро је у Загребу 18. априла 1951. године.
Назив/Име ствараоца архивске грађе
(1841-)
Историјат ствараоца
Историја САНУ почиње 7. новембра 1841. године када је основано Друштво српске словесности (ДСС) са циљем да проучава српски језик и на њему пропагира науке. ДСС је према областима деловања било подељено на пет одсека, а од 1847. године резултате свога рада је објављивало у Гласнику Друштва србске словесности. Због јачања либералне струје у ДСС, која је била критички усмерена према владајућем режиму, Друштво је суспендовано јануара 1864. године. Његов рад је настављен 29. јуна исте године оснивањем Српског ученог друштва (СУД) које је наставило послове на прикупљању и објављивању докумената о српској историји, географији и етнографији, и продужило издавање Гласника. Чланови Друштва нису се слагали са његовим основним задатком – либерали су веровали да је просвећивање народа њихов основни задатак, док су конзервативци прокламовали научни рад. Будући да су разлике биле непомирљиве, основана је1886. године Српска краљевска академија (СКА), а СУД је постојало све до 1892. године, када се спојило са Академијом. СКА се састојала од четири стручне академије – академије уметности, академије природних наука, академије друштвених наука и академије филозофских наука. Под њеним кровом започела су бројна систематска и дугорочна истраживања, од којих нека трају и данас. После Другог светског рата званичан назив Академије промењен је у Српска академија наука, а од 1960. године у Српска академија наука и уметности (САНУ). Поделу на стручне академије заменила је подела на одељења, којих данас има осам.
Историјат фонда
Подручје садржаја и структуре
Оквир и садржај
Одговор Луја Војновића на реферате Јована Радонића и Јорја Тадића о раду "Дубровник и Османско царства", 2. део.
Вредновање, излучивање и рокови чувања
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Допуне
Не очекују се допуне.
Систем сређивања
Подручје услова приступа и коришћења
Услови приступа
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Услови умножавања
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Језик грађе
- Српски
Писмо грађе
- Латиница
Напомене о језику и писму
Физичке особине и технички захтеви
Информативна средства
Подручје сродне грађе
Постојање и локације оригинала
Постојање и локације копија
Сродне јединице описа
Подручје напомена
Алтернативни идентификатор(и)
Приступне тачке
Предметне приступне тачке
Приступне тачке назива/имена
- Тадић, Јорјо (Тема)
- Радонић, Јован (Тема)