Књижевни и ликовни критичар. Пошто је завршио студије на Великој школи у Београду и Филозофски факултет у Паризу, 1893. године постао је професор Високе школе, односно Универзитета (од 1905). Предавао је француски језик, општу историју, упоредну књижевност, теорију књижевности и естетику. Током 1914. године постао је и редовни члан Српске академије наука и уметности. Покретач и главни уредник Српског књижевног гласника (од 1901), као и ПЕН клуба, Друштва за живе језике и књижевност, Collegium musicum, Друштва пријатеља Француске. Значајна је његова „Антологија новије српске лирике“ која је изашла прво у Загребу, 1911. године, а затим и у Београду, 1912. године.

Књижевник, есејиста, професор универзитета и преводилац са француског и немачког језика на српски. Завршио је основну школу, Другу београдску гимназију и Филозофски факултет у родном граду. Матурирао је приватно због рата и болести 1918. године. Пре студија филозофије започео је студије медицине у Француској у Монпељеу. Професор гимназија у Великом Бечкереку 1923, Земуну 1924—1930, и Београду 1930-1938, затим Ликовне академије у Београду 1940—1949, уредник у Издавачком предузећу „Просвета” 1949—1955, предавач и виши предавач на Филолошком факултету у Београду (Катедра за Општу књижевност са теоријом књижевности) 1955—1968.