Академик, историчар, публициста, новинар и учесник Народноослободилачке борбе. Детињство и младост проводи у Београду где је завршио основну школу и гимназију. Уписује Правни факултет у Београду, али убрзо почиње да ради као дописник из земље, а касније и света за „Политику“. Био је члан КПЈ. По формирању првих партизанских одреда постављен је за политичког комесара Крагујевачког НОП одреда. Учествовао је заједно у опсади Краљева, половином октобра 1941. године, када је био рањен у ногу. После тога, одлази у Врховни штаб и ради у агитационо-пропагандном одељењу читавог рата. После завршетка рата, одлази на оснивање Уједињених нација у Сан Франциско, а по повратку у земљу, добија место предавача историје НОБ-а на Београдском универзитету. Био је представник Југословенске делегације на конференцији мира у Паризу 1946. године. По повратку, добија задужење да буде уредник листа „Борба“. Био је члан ЦК СКЈ од 1952. и савезног одбора ССРНЈ од 1953. године. Као уредник листа „Борба“, оптужен је да је помагао сређивање Ђиласових чланака, па је изведен пред Партијску комисију, а затим и пред суд у Београду 1954. године. Осуђен је условно на годину и по дана. Поднео је оставку на чланство у СКЈ и ССРНЈ августа 1954. године. Одлази у САД 1955. године где је и добио звање Академика историјских наука. Повремено је из Америке долазио у земљу где је радио као аутор у писању књига. У Америци постао члан Раселовог суда, а затим и председник истог суда који је испитивао ратне злочине у Вијетнаму, кршење људских права у Латинској Америци и низ других.

Новинар Политике и НИН-а.