Item Р 1289/13/1 - Писмо Косте Димитријевића Милошу Црњанском

Identity area

Reference code

Р 1289/13/1

Title

Писмо Косте Димитријевића Милошу Црњанском

Date(s)

  • 1962-06-06 (Creation)

Level of description

Item

Extent and medium

3 листа; 30х21 cm

Context area

Name of creator

(1933-2021)

Biographical history

Професор, књижевник, сарадник за науку листа Политика у пензији Коста Димитријевић рођен је 1933. године у Београду где се школовао и 1958. дипломирао на Филозофском факултету. У лексиконима је означен као приповедач, романсијер, есејист, ликовни критичар, драмски писац, путописац, док је највише запажено и од критике повољно оцењено његово стваралаштво везано за животне исповести знаменитих уметника. Припадао групи писаца неосимболиста.
Током више од пола века књижевног стварања објавио 40 књига с тематиком из наше културно-историјске прошлости и савремености добивши низ истакнутих признања: Награда за животно дело УНС, Октобарска награда града Београда, плакета Народне библиотеке Србије, награда уметничког удружења Ђура Јакшић, плакете Бранислава Нушића, Милене Павловић Барили и др.
Најпре је сарађивао у омладинској штампи током школовања, а од 1960. новинар је ПУБ завода Југославија. Од 1963. до 1994. новинар је НИП "Политика" радећи у оквиру културне рубрике, да би у времену (не)подобности због критичког писања у брозовско-милошевићевском периоду скоро две деценије био онемогућаван у раду, забрањиван, премештан на лошија радна места, приморан да води дуге судске спорове, непрестано борећи се за истину и правду што најбоље сведоче његове књиге Време забрана (1991), Прљави Хаџи (1995) и Прогони писца (2002).
Од низа својих књига издвајају се Вожд Карађорђе (1971), Јунаци Српске трилогије говоре (1971), Вук и кнез (1972), Народни уметници Југославије (1976), Разговори и ћутања Ива Андрића (1975), Београђанка (1983), Седам прича о белом граду (1986), Казивања Јанка Брашића, Романтично-боемска Скадарлија, Никола Тесла — српски геније (1994), Старобеоградска хроника (2001), Убијени песник (2002) — роман о Бранку Миљковићу.
Књиге су му преведене на француски, енглески, италијански и пољски језик. Сарађивао у преко стотину домаћих и иностраних листова и часописа: Политика, НИН, Дуга, Летопис матице српске, Књижевност, Савременик, Српска реч, Погледи итд. Објавио је низ предговора, поговора као и прилога у зборницима и посебним публикацијама. По његовом сценарију снимљене су радио-драме посвећене животу и делу Хемингвеја, Станиславског и Миливоја Живановића. Сценариста је и водитељ разговора у документарном филму Династија Карађорђевића (1991). ТВ Политика је по његовом казивању снимила и приказала документарни филм Београд у сећањима Косте Димитријевића.

Name of creator

(1893-1977)

Biographical history

Рођен је у Чонграду, а 1896. родитељи Тома и Марина (Вујић) прелазе у Темишвар, где је Милош завршио основну и средњу школу. 1913. уписао је студије медицине у Бечу, али избијање Првог светског рата му прекида даље школовање. Мобилисан је и упућен у Галицију, где је убрзо рањен и већи део рата проводи у болници, а затим и у чиновничкој служби. Пред крај рата је поново мобилисан и крај рата је дочекао на италијанском фронту.
1919. уписује Филозофски факултет у Београду, одсек за књижевност, на којем је дипломирао 1922. Годину дана пре тога, 1921, оженио се Видом Ружић, ћерком некадашњег министра просвета Добросава Ружића. Прве песме је објавио одмах након рата, и током двадесетих, док је радио као професор IV гимназије у Београду, редовно објављује поезију и прозу, уређује књижевне часописа и сарађује са листом 'Политика'. У периоду између два светска рата објавио је дела 'Лирика Итаке', 'Љубав у Тоскани', 'Дневник о Чарнојевићу', а за 'Сеобе'издате 1929. године добио је награду СКА. Крајем двадесетих први пут ради као аташе за штампу у Берлину, а на ту позицију је поново постављен 1935. Из Берлина је премештен у Рим, где га је затекао почетак Другог светског рата. Преко Мадрида и Лисабона одлази у Лондон, у којем је остао и након завршетка рата, јер као противник комунизма није желео да се врати у Југославију. Добио је британско држављанство, али он и Вида нису живели лако и радили су најразличитије послове да би нешто зарадили.
Уз посредовање амбасадора у Лондону, Срђана Прице, Црњански се 1965. године вратио у Југославију. Иако се није слагао са тадашњим властима, није крио задовољство што је поново у Београду. У периоду након Другог рата објавио је, између осталог, 'Ламен над Београдом', 'Другу књигу Сеоба'и 'Роман о Лондону'.
Преминуо је 30. новембра 1977. у Београду, и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Archival history

Content and structure area

Scope and content

О боравку Косте Димитријевића у Француској после посете Црњанском у Лондону, као и о плановима за издавање неких дела Црњанског у Београду и Крушевцу. Помиње се и могућност доласка Црњанског из Лондона у Београд.

Appraisal, destruction and scheduling

Чување је неограничено и не планира се излучивање.

Accruals

Не очекују се допуне.

System of arrangement

Conditions of access and use area

Conditions governing access

Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.

Conditions governing reproduction

У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.

Language of material

  • Serbian

Script of material

  • Latin

Language and script notes

Physical characteristics and technical requirements

Finding aids

Allied materials area

Existence and location of originals

Existence and location of copies

Related units of description

Related descriptions

Notes area

Alternative identifier(s)

Access points

Subject access points

Place access points

Name access points

Genre access points

Description identifier

Institution identifier

Rules and/or conventions used

Sources

Accession area

Related subjects

Related people and organizations

Related genres

Related places