Рођен је у Чонграду, а 1896. родитељи Тома и Марина (Вујић) прелазе у Темишвар, где је Милош завршио основну и средњу школу. 1913. уписао је студије медицине у Бечу, али избијање Првог светског рата му прекида даље школовање. Мобилисан је и упућен у Галицију, где је убрзо рањен и већи део рата проводи у болници, а затим и у чиновничкој служби. Пред крај рата је поново мобилисан и крај рата је дочекао на италијанском фронту.
1919. уписује Филозофски факултет у Београду, одсек за књижевност, на којем је дипломирао 1922. Годину дана пре тога, 1921, оженио се Видом Ружић, ћерком некадашњег министра просвета Добросава Ружића. Прве песме је објавио одмах након рата, и током двадесетих, док је радио као професор IV гимназије у Београду, редовно објављује поезију и прозу, уређује књижевне часописа и сарађује са листом 'Политика'. У периоду између два светска рата објавио је дела 'Лирика Итаке', 'Љубав у Тоскани', 'Дневник о Чарнојевићу', а за 'Сеобе'издате 1929. године добио је награду СКА. Крајем двадесетих први пут ради као аташе за штампу у Берлину, а на ту позицију је поново постављен 1935. Из Берлина је премештен у Рим, где га је затекао почетак Другог светског рата. Преко Мадрида и Лисабона одлази у Лондон, у којем је остао и након завршетка рата, јер као противник комунизма није желео да се врати у Југославију. Добио је британско држављанство, али он и Вида нису живели лако и радили су најразличитије послове да би нешто зарадили.
Уз посредовање амбасадора у Лондону, Срђана Прице, Црњански се 1965. године вратио у Југославију. Иако се није слагао са тадашњим властима, није крио задовољство што је поново у Београду. У периоду након Другог рата објавио је, између осталог, 'Ламен над Београдом', 'Другу књигу Сеоба'и 'Роман о Лондону'.
Преминуо је 30. новембра 1977. у Београду, и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.