Кон, Геца

Identity area

Type of entity

Person

Authorized form of name

Кон, Геца

Parallel form(s) of name

  • Kon, Geca

Standardized form(s) of name according to other rules

Other form(s) of name

  • Kohn, Géza
  • Кон, Геза

Identifiers for corporate bodies

Description area

Dates of existence

1873-1941

History

Књижар и издавач. Рођен је као Геза у јеврејској породици. Након његовог рођења породица се сели у Земун, где је отац био учитељ а Геца похађа Трговачку школу - књижарски смер. Затим похађа гимназију у Новом Саду, али 1889. године прекида школовање и запошљава се у књижари Фридриха Бреслауера у Београду. Године 1894, враћа се у Нови Сад где прво учи занат, па постаје помоћник и на крају ради као пословођа у књижари Арсе Пајевића. Године 1901, постаје српски држављанин - као Геца, и у Београду отвара књижару за српску и страну књижевност у Кнез Михаиловој улици бр. 1. поред Гранд хотела. Око њега се окупљају истакнути књижевници и други интелектуалци тог доба, сарадници Српског књижевног гласника: Слободан Јовановић, Бранислав Нушић, Андра Гавриловић, Јаша Продановић, Божидар Ковачевић, Милош Црњански и многи други. Због календара Ратник, у којем се величају победе српске војске над аустроугарским трупама, окупационе власти 1916. године хапсе и интернишу Гецу Кона у логору Нежидер. Књижара је затворена, а књиге на руском, енглеском и француском језику су јавно спаљене. После Првог светског рата, Геца Кон успешно наставља свој рад. Приликом оснивања првог удружења српских књижара 1921. године изабран је за потпредседника, а 1929 и 1932. године за председника удружења. Године 1934, обједињује своју књижару и радњу за продају лабораторијског материјала свог зета Фрање Баха у Кнез Михаиловој 8 и ту оснива „Издавачко предузеће Геца Кон А. Д.“. Основао је 5. новембра 1933. године "Академију седам уметности", као новчану награду, која се додељивала сваке године једном књижевнику или уметнику. По немачкој окупацији Србије 1941, бежи из Београда у Врњачку бању, где је убрзо ухапшен; прво бива заточен у Београду, па потом у Бечу. Гецу Кона и његову породицу убио је немачки окупатор 1941. године. Место Гециног страдања није познато. Издавачку кућу је 1942. године преузело немачко предузеће Југоисток (Südost), које је окупатор користио за ширење политичке пропаганде. После ослобођења, 14. децембра 1944. године, предузеће је претворено у Издавачко предузеће Просвета.

Places

Чонград, Мађарска, рођен 2. 08. 1873.
Погубљен 1941, место непознато

Legal status

Functions, occupations and activities

Mandates/sources of authority

Internal structures/genealogy

General context

Relationships area

Access points area

Occupations

Control area

Authority record identifier

Institution identifier

Rules and/or conventions used

Status

Draft

Level of detail

Minimal

Dates of creation, revision and deletion

20. 04. 2021.

Language(s)

  • Serbian

Script(s)

  • Cyrillic

Sources

Maintenance notes

2104к103,

  • Clipboard

  • Export

  • EAC