Кон, Геца

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Кон, Геца

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Kon, Geca

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

  • Kohn, Géza
  • Кон, Геза

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1873-1941

Историјат

Књижар и издавач. Рођен је као Геза у јеврејској породици. Након његовог рођења породица се сели у Земун, где је отац био учитељ а Геца похађа Трговачку школу - књижарски смер. Затим похађа гимназију у Новом Саду, али 1889. године прекида школовање и запошљава се у књижари Фридриха Бреслауера у Београду. Године 1894, враћа се у Нови Сад где прво учи занат, па постаје помоћник и на крају ради као пословођа у књижари Арсе Пајевића. Године 1901, постаје српски држављанин - као Геца, и у Београду отвара књижару за српску и страну књижевност у Кнез Михаиловој улици бр. 1. поред Гранд хотела. Око њега се окупљају истакнути књижевници и други интелектуалци тог доба, сарадници Српског књижевног гласника: Слободан Јовановић, Бранислав Нушић, Андра Гавриловић, Јаша Продановић, Божидар Ковачевић, Милош Црњански и многи други. Због календара Ратник, у којем се величају победе српске војске над аустроугарским трупама, окупационе власти 1916. године хапсе и интернишу Гецу Кона у логору Нежидер. Књижара је затворена, а књиге на руском, енглеском и француском језику су јавно спаљене. После Првог светског рата, Геца Кон успешно наставља свој рад. Приликом оснивања првог удружења српских књижара 1921. године изабран је за потпредседника, а 1929 и 1932. године за председника удружења. Године 1934, обједињује своју књижару и радњу за продају лабораторијског материјала свог зета Фрање Баха у Кнез Михаиловој 8 и ту оснива „Издавачко предузеће Геца Кон А. Д.“. Основао је 5. новембра 1933. године "Академију седам уметности", као новчану награду, која се додељивала сваке године једном књижевнику или уметнику. По немачкој окупацији Србије 1941, бежи из Београда у Врњачку бању, где је убрзо ухапшен; прво бива заточен у Београду, па потом у Бечу. Гецу Кона и његову породицу убио је немачки окупатор 1941. године. Место Гециног страдања није познато. Издавачку кућу је 1942. године преузело немачко предузеће Југоисток (Südost), које је окупатор користио за ширење политичке пропаганде. После ослобођења, 14. децембра 1944. године, предузеће је претворено у Издавачко предузеће Просвета.

Места

Чонград, Мађарска, рођен 2. 08. 1873.
Погубљен 1941, место непознато

Правни статус

Функције, занимања и активности

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

20. 04. 2021.

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Напомене о одржавању

2104к103,
  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC