Особа

Марковић, Божидар

• Marković, Božidar

• Марковић, Божидар В.
• Marković, Boža
• Марковић, Божа

1874-1946

Правник, универзитетски професор, политичар. Дипломирао је права 1896. на Великој школи у Београду, а после студија у Минхену и Женеви, докторирао права у Фрајбургу 1899. Исте године се враћа у Србију, где бива затваран као присталица Радикалне странке и због Ивањданског атентата. Помилован 1900. и 1901/2. постаје доцент на Правном факултету. На истом факултету је изабран 1903. за ванредног, а 1914. за редовног професора и ту остаје до пензионисања 1938. истакавши се као један од најбољих стручњака за кривично право. Од 1904. је члан Самосталне радикалне странке, 1907. је председник клуба "Словенски југ" и главни уредник истоименог листа. Кључни сведок на тзв. Фридјунговом процесу у Бечу, децембра 1909. Од пролећа 1915. до краја 1918. у Женеви је водио српски Пресбиро. Од оснивања 1919. је члан Демократске странке. У марту 1941. је министар правде у влади Душана Симовићем, и на почетку рата одлази у Лондон, као члан владе. У првој влади Слободана Јовановића (јануар 1942 - јануар 1943) министар без портфеља, после чега се повлачи из активне политике. Написао је "Уџбеник сусдског кривичног поступка Краљевине Југославије" (1930).

Сипићи код Раче, рођен 29. 01. 1874.
Њујорк, умро 12. 07. 1946.

Нацрт

Минимални

24. 12. 2015.

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник 6 (Мар-Миш), Нови Сад, 2014, стр. 133-134.

Опис урадио Душан Никодијевић.