Особа

Бошковић, Стојан

• Bošković Stojan

1833-1908

Рођен је у Свилајнцу марта 1833. годин, али се школовао у Београду. После завршене гимназије, студирао је права и филозофију на Лицеју, али је и одбио државну стипендију за школовање у иностранству због слабог здравља. По политичком опредељењу припадао је либералима, који су пре Скупштине 1858. године наглашавали потребу за националним уједињењем и економском самосталношћу. Државну службу је започео 1853. године као професор, а потом и директор (1857-59) полугимназије у Шапцу. Потом 1859. године прелази у Београд где постаје сарадник и потом уредник "Српских новина" наследивши Владимира Јовановића чију је политику наставио. Са прогоном либерала 1860. године изгубио је место уредника и послат је на службу у Неготин, а већ 1862. године у Зајечар на место директора гимназије.Редовни члан Српског ученог друштва постаје 1862. године, а 1868. постаје и почасни члан Матице и сарадник за историју. Ту је и покренуо питање заједничког речника јужнославенских народа, али није наишао на подршку.
Као секретар Министарства иностраних дела 1868. године преузео је уређивање листа "Јединство", али је већ следеће године смењен. Од 1874. године постаје професор историје на Великој школи и на том месту је остао све до 1887. године са краћим прекидима. У Народну скуштину је први пут изабран 1875. године на листи либерала и у два наврата је биран за министра просвете (1875) и (1879). Обављао је и дипломатске мисије као посланик у Букурешту, Атини и Паризу. Од 1900. члан је Државног савета Пензионисан је 1904. године
Умро је у Београду 21. фебруара 1908. године.

Коначни

Делимични

22.11.2023.

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, Т. 1, 759-760.

2311к030,