Identitet
Referenskod
Р 633/IIа/11
Titel
Писмо Стојана Бошковића ректору Велике Школе
Datum
- 1887-06-28 (Creation)
Beskrivningsnivå
Item
Omfång och medium
8 стр.; 22 x 13,5 cm
Sammanhang
Arkivbildare
(1833-1908)
Biografiska anmärkningar
Рођен је у Свилајнцу марта 1833. годин, али се школовао у Београду. После завршене гимназије, студирао је права и филозофију на Лицеју, али је и одбио државну стипендију за школовање у иностранству због слабог здравља. По политичком опредељењу припадао је либералима, који су пре Скупштине 1858. године наглашавали потребу за националним уједињењем и економском самосталношћу. Државну службу је започео 1853. године као професор, а потом и директор (1857-59) полугимназије у Шапцу. Потом 1859. године прелази у Београд где постаје сарадник и потом уредник "Српских новина" наследивши Владимира Јовановића чију је политику наставио. Са прогоном либерала 1860. године изгубио је место уредника и послат је на службу у Неготин, а већ 1862. године у Зајечар на место директора гимназије.Редовни члан Српског ученог друштва постаје 1862. године, а 1868. постаје и почасни члан Матице и сарадник за историју. Ту је и покренуо питање заједничког речника јужнославенских народа, али није наишао на подршку.
Као секретар Министарства иностраних дела 1868. године преузео је уређивање листа "Јединство", али је већ следеће године смењен. Од 1874. године постаје професор историје на Великој школи и на том месту је остао све до 1887. године са краћим прекидима. У Народну скуштину је први пут изабран 1875. године на листи либерала и у два наврата је биран за министра просвете (1875) и (1879). Обављао је и дипломатске мисије као посланик у Букурешту, Атини и Паризу. Од 1900. члан је Државног савета Пензионисан је 1904. године
Умро је у Београду 21. фебруара 1908. године.
Као секретар Министарства иностраних дела 1868. године преузео је уређивање листа "Јединство", али је већ следеће године смењен. Од 1874. године постаје професор историје на Великој школи и на том месту је остао све до 1887. године са краћим прекидима. У Народну скуштину је први пут изабран 1875. године на листи либерала и у два наврата је биран за министра просвете (1875) и (1879). Обављао је и дипломатске мисије као посланик у Букурешту, Атини и Паризу. Од 1900. члан је Државног савета Пензионисан је 1904. године
Умро је у Београду 21. фебруара 1908. године.
Arkivhistorik
Innehåll och struktur
Innehåll
Bevarande- och gallringsvärdering och schemaläggning
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Periodiseringar
Не очекују се допуне.
Uppordningssystem
Villkor för tillgång och användning
Villkor för åtkomst
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Villkor för reproduktion
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Materialspråk
Materialskript
Språk och skriptananmärkningar
Fysiska egenskaper och tekniska krav
Sökhjälpsmedel
Besläktat material
Existens och placering av original
Existensen och placering av kopior
Relaterade beskrivningsenheter
Anmärkningar
Alternativt/alternativa signum
Sökingångar
Sökingångar på ämne
Sökingångar på namn
Sökingångar för handlingstyp
Förteckningssignum
Institutionssignum
Regler och/eller standarder som används
Källor
Лисни каталог НБС.