Identity area
Type of entity
Person
Authorized form of name
Бошковић, Стојан
Parallel form(s) of name
- Bošković Stojan
Standardized form(s) of name according to other rules
Other form(s) of name
Identifiers for corporate bodies
Description area
Dates of existence
1833-1908
History
Рођен је у Свилајнцу марта 1833. годин, али се школовао у Београду. После завршене гимназије, студирао је права и филозофију на Лицеју, али је и одбио државну стипендију за школовање у иностранству због слабог здравља. По политичком опредељењу припадао је либералима, који су пре Скупштине 1858. године наглашавали потребу за националним уједињењем и економском самосталношћу. Државну службу је започео 1853. године као професор, а потом и директор (1857-59) полугимназије у Шапцу. Потом 1859. године прелази у Београд где постаје сарадник и потом уредник "Српских новина" наследивши Владимира Јовановића чију је политику наставио. Са прогоном либерала 1860. године изгубио је место уредника и послат је на службу у Неготин, а већ 1862. године у Зајечар на место директора гимназије.Редовни члан Српског ученог друштва постаје 1862. године, а 1868. постаје и почасни члан Матице и сарадник за историју. Ту је и покренуо питање заједничког речника јужнославенских народа, али није наишао на подршку.
Као секретар Министарства иностраних дела 1868. године преузео је уређивање листа "Јединство", али је већ следеће године смењен. Од 1874. године постаје професор историје на Великој школи и на том месту је остао све до 1887. године са краћим прекидима. У Народну скуштину је први пут изабран 1875. године на листи либерала и у два наврата је биран за министра просвете (1875) и (1879). Обављао је и дипломатске мисије као посланик у Букурешту, Атини и Паризу. Од 1900. члан је Државног савета Пензионисан је 1904. године
Умро је у Београду 21. фебруара 1908. године.
Као секретар Министарства иностраних дела 1868. године преузео је уређивање листа "Јединство", али је већ следеће године смењен. Од 1874. године постаје професор историје на Великој школи и на том месту је остао све до 1887. године са краћим прекидима. У Народну скуштину је први пут изабран 1875. године на листи либерала и у два наврата је биран за министра просвете (1875) и (1879). Обављао је и дипломатске мисије као посланик у Букурешту, Атини и Паризу. Од 1900. члан је Државног савета Пензионисан је 1904. године
Умро је у Београду 21. фебруара 1908. године.
Places
Legal status
Functions, occupations and activities
Mandates/sources of authority
Internal structures/genealogy
General context
Relationships area
Access points area
Control area
Authority record identifier
Institution identifier
Rules and/or conventions used
Status
Final
Level of detail
Partial
Dates of creation, revision and deletion
22.11.2023.
Language(s)
- Serbian
Script(s)
- Cyrillic
Sources
Српски биографски речник, Т. 1, 759-760.
Maintenance notes
2311к030,