Рођен је у Београду 28. августа 1823. године. Основну школу је завршио у Београду, гимназију у Крагујевцу, а потом је завршио две године Лицеја у Београду. Због учешћа у завери Цветка Рајовића избачен је из Лицеја 1844. године. Већ следеће 1845. године одлази на студије у Пожун и Беч као државни питомац. Ипак није завршио студије па се вратио у Србију 1847. године. У револуцији 1848. године учествује као добровољац у одреду Стевана Книћанина. По повратку у Србију 1849. године ради као професор историје у Неготину, потом од 1856. године у Шапцу. Активно је учествовао у Светоандрејској скупштини 1858. године где је био један од секретара. На Малогоспојинској скупштини 1859. године изабран је за посланика, као и за судију Касационог суда. На том месту је остао све до 1869. године када је наименован од стране намесништва за министра финансија у влади Радивоја Милојковића. После две године на овом положају подне о је оставку и повукао се из јавног живота.
Књижевношћу је почео да се бави на студијима Лицеја и под утицајме Вукове реформе узео је народно стваралаштво као узор. Писао је лирске и епске песме, као и баладе. Половином 19. века био је један од најпопуларнијих и најомиљенијих песника. Поред поезије бавио се и књижевном критиком. Преводио је са немачког језика.
Умро је у београду 25. марта 1901. године.