Identity area
Reference code
Title
Date(s)
Level of description
Extent and medium
Context area
Name of creator
Biographical history
Михаило Полит-Десанчић био је политичар, новинар, књижевник.
У Бечу је дипломирао правне науке, а у Паризу политичке. Полиглота и ерудита, најближи сарадник Светозара Милетића и поред њега, највећи српски политичар ондашње Војводине. Уређивао је либералски „Браник“. Био је посланик у хрватском и угарском парламенту, и посланик Црквено-школског сабора у Сремским Карловцима. После распада Милетићеве странке и њене поделе на Радикалну и Либералну, постао је шеф војвођанских либерала. Био је велики беседник. У младости се бавио књижевношћу.
Био је између 1873. и 1884. године четири пута за редом посланик Угарског сабора, биран у Банату. Посланик је Српске народне странке у Панчевачком и Уздинском изборном срезу. Он је 1867. године постао почасни члан скупштине Српског народног позоришта у Новом Саду. Јануара 1869. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва у Београду, из реда "Хрвата и Срба" (пречана). Полит је затим био члан Управног и Књижевног одбора Матице српске 1873-1874. године. Члан је матичиног Књижевног одељења од 1865. године. Године 1910. био је са сестром на Цетињу, на прослави проглашења Црне Горе за краљевину.
Дела: приповетка „Вереница Црногорка“ (1863), драма „Бранивој кнез Захумски“(1868), путописи „Путне успомене“, мемоари „Како сам свој век провео“, „Успомене из 1848-1849“, „Покојници“ и четири књиге „Беседе“. Умро је у Темишвару где је и био сахрањен на периферији града, без достојног споменика - обележја.
Био је ожењен Минодором (Мара?), из чувене куће Николића из Темишвара, са којом је имао петоро деце, од којих је један син Божидар (умро у 23. години) а други син Иван поживео, а кћерке: Јулка, Милка и Владислава. Жена му је умрла, па је у Политовој кући домаћинство водила и децу одгајала његова пуница. Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду. Његова ћерка била је Владислава Полит Десанчић, једна од првих ћена доктора наука у Србији, а сестра Савка Суботић, једна од првих феминисткиња у Војводини.
Name of creator
Biographical history
За почетак Змајевог књижевног рада узима се 1852. година када је објавио песми "Пролетно јутро" у "Летопису Матице српске". Прва објављена књига му је превод песама мађарског песника Ј. Арања. Од 1858. године редовно објављује поезију, приповетке и преводе у књижевној периодици. За књижевни рад је дибио и низ признања као што су златно перо 1866.године, а већ следеће је именован за спољног члана Кишфалудијевог друштва з знак признања за преводе мађарске поезије на српски. Народна скупштина Краљевине Србије доделила му је доживотну апанажу 1892. године у знак признања, а 1896. године постаје и редовни члан СКА.
Поред књижевног рада активан је био и у политици где је заступао полиику националног ослобођења Срба од аустријске и турске власти., али је заступао и идеју српско-хрватске сарадње и остваривања јужнословенске еманципације. Није се слагао са политиком династије Обреновића у Србији где је заговарао већу демократизацију друштва и активније деловање у корист националног ослобођења. Активно је наступао у оквиру Српске народне слободоумне странке Светозара Милетића, а од 1885. године прилази струји Јаше Томића. Као члан Томићеве Српске народне радикалне странке биран за посланика на црквено-народним саборима 1885. и 1902. године.
Током целе каријере бавио се и уредништвом и покренуо је чита низ часописа и листова. Прво је са Ђорђем Рајковићем покренуо лист "Комарац" 1861. године и који је излазио све до 1869. године. Потом је покренуо и књижевни лист "Јавор" 1862. године и у које су сарадници били Лаза Костић, Дура Јакшић, Јаков Игњатовић, Стојан Новаковић и др. али је овај лист излазио свега годину дана. Рад "Јавора" обновљен је 1874. године. Покренуо је 1864. године и сатирични лист "Змај" који је излазио до 1871. и по којем је добио и надимак. За наставак листа "Змај" узима се сатирични лист "Жижа" који је покренуо 1871. године и који је излазио све до 1874. године. Последњи сатирични лист који је издавао је "Стармали" који је излазио до 1878. па до 1889. године. Ипак његов најзначајнији и најпознатији лист је "Невен" лист за децу који је излазио од 1880. па све до 1904. године.
У листовима које је издавао објављивао је своја дела поезију, приповетке, преводе са мађарског и немачког, књижевне коментаре, политичке чланке и слично. Многа дела су му објављена непотписана, док је за друга установљено преко 500 разних псеудонима и шифара које је користио.
Јован Јовановић Змај се сматра једним од највећих песника српске књижевности.
Repository
Archival history
Content and structure area
Scope and content
Appraisal, destruction and scheduling
Accruals
System of arrangement
Conditions of access and use area
Conditions governing access
Conditions governing reproduction
Language of material
- Serbian
Script of material
- Cyrillic