Лист за забаву, поуку и књижевност, који је излазио у Сремски Карловцима 18. јула 1895 до 30. јуна 1914. До краја 1911. године излази четири пута месечно, а од 1911. године два пута месечно.Власник и уредник лист био је Павле Марковић Адамов од 1895. године до 1907. године. Уредници су након њега били и Милан Будисављевић, Драгутин Илић и Душан Котур.

Рођен је у Коморану (Словачка) 18. фебруара 1825. године у племићкој породици. Школовао се у родном гаду, потом у Пожуну (Братислава), потом у реформаторском колегију у Папи те у Кечкемету. Завршио је студије права али се никад није бавио адвокатуром. Учествовао је у револуцији 1848. године, и након амнестије посветио се политици и од 1861. године посланик је у мађарском парламенту. Књижевношћу се почео бавити током школовања и први роман "Рани дани" настао је под утицајем француског романтизма и мађарског реализма. Најзначајнија дела пише седамдесетих година 19. века, а као веома плодан писац оставио је утицај и на касније ауторе, те је један од најпревођенијих мађарских писаца тог времена. Подржавао је развојна културе код Срба у Угарској, а поједине песме је посветио догађајима из српске и црногорске историје. По угледу на хумористичке часописе које је уређивао појављују се хумористични листови које је оснивао Јован Јовановић Змај. Током српско-турског рата 1876. године оштро заступа турску политику те пише низ увредљивих текстова и песма о Србима. Ипак због заслуга за развој српске културе изабран је 1894. године за почасног члана Матице српске.
Умро је у Будимпешти 05. маја 1904. године.