Душан Котур био је музички педагог, композитор и писац.

После завршене гимназије у Новом Саду и Богословије у Сремским Карловцима дипломирао композицију на Конзерваторијуму у Прагу.
Као први редовни наставник музике у Сремским Карловцима и хоровођа гимназијског и богословског хора, веома је много допринео подизању музичке културе у Војводини. Као одличан познавалац црквене музике, своје је духовне композиције заснивао на традиционалном карловачком појању, не удаљујући се много од оригинала. Компоновао је и световне хорске композиције. Веома је живо било његово учешће у часопису Бранково коло у којем је, поред непосредног помагања у уређивању и администрацији, објавио велик број својих критика, бележака и чланака о савременим српским композиторима и о чешким културним питањима.

Рођен је у Београду 09. јануара 1882. године. После шест разреда гимназије у Београду завршио је и Нижу школу Војне академије (1899-1901) и произведен је у чин инжињеријског потпоручника, а у чин мајора 1913. године. Обављао је и низ дужности у инжињеријским једницама, да би током Првог светског рата обавњао дужност референта инжињерије дивизијске области. Током рата се разболео, проглашен је инвалидом и пензионисан, те послат на лечење у Француску. После рата студирао је у Паризу (1918-1922).
Књижевношћу се поче бавити још у гимназијским данима, а прве радове објавио је 1903. године у "Босанској вили". Највише је писао басне, постом песме у прози и приповетке, приче за децу и роман "Срж или игра костурова"
Умро је у Београду 20. септембра 1970.године.