Душан Котур био је музички педагог, композитор и писац.

После завршене гимназије у Новом Саду и Богословије у Сремским Карловцима дипломирао композицију на Конзерваторијуму у Прагу.
Као први редовни наставник музике у Сремским Карловцима и хоровођа гимназијског и богословског хора, веома је много допринео подизању музичке културе у Војводини. Као одличан познавалац црквене музике, своје је духовне композиције заснивао на традиционалном карловачком појању, не удаљујући се много од оригинала. Компоновао је и световне хорске композиције. Веома је живо било његово учешће у часопису Бранково коло у којем је, поред непосредног помагања у уређивању и администрацији, објавио велик број својих критика, бележака и чланака о савременим српским композиторима и о чешким културним питањима.

Рођен је у селу Јабуковац код Неготина 27. јула 1882. године у свештеничкој породици. Основну школу завршио је у родном селу, потом гимназију у Неготину. Школовање је наставио на богословији у Београду коју је завршио 1903. године а већ следеће године одлази на студије на Духовну академију у Кијеву. По завршетку студија у Кијеву 1907. године одлази на студије права у Тибинген где је и докторирао 1911. године. По повратку у Београд завршио је и Теолошки факултет 1912. године. Учествовао је у Првом светском рату и са војском је прешао преко Албаније. Још од 1907. године ради као професор у гимназијама и то у Крагујевцу потом Ваљеву до Првог светског рата, а након њега у Првом женског гимназији и Четвртој мушкој у Београду. Током Другог светског рата службовао је у Министарству просвете.
Писао је есеје, расправе, студије и чланке из области религије, историје, права, књижевности и уметности. Преводио је и са руског, немачког и румунског језика.
Умро је у Београду 05. септембра 1950. године.