Душан Котур био је музички педагог, композитор и писац.

После завршене гимназије у Новом Саду и Богословије у Сремским Карловцима дипломирао композицију на Конзерваторијуму у Прагу.
Као први редовни наставник музике у Сремским Карловцима и хоровођа гимназијског и богословског хора, веома је много допринео подизању музичке културе у Војводини. Као одличан познавалац црквене музике, своје је духовне композиције заснивао на традиционалном карловачком појању, не удаљујући се много од оригинала. Компоновао је и световне хорске композиције. Веома је живо било његово учешће у часопису Бранково коло у којем је, поред непосредног помагања у уређивању и администрацији, објавио велик број својих критика, бележака и чланака о савременим српским композиторима и о чешким културним питањима.

Рођен је у Свилајнцу 11. јула 1864. године. Основну школу завршио у Жабарима код Пожаревца, док је гимназију учио у Чачку и Београду, те завршио у Крагујевцу 1883. године. Завршио је Филозофски факултет у Београду и радио као професор у гимазијама у Крушевцу, Крагујевцу, Јагодини, Нишу и Београду. У Првом светском рату прелази са војском Албанију и остатак рата је провео у Француској и Монте Карлу. У Београд се вратио 1919. године и ту је остао до краја живота.
Бавио се књижевношћу и написао је неколико романа, збирки приповедака као и поезијом. У исто време објављивао је и радове из историје књижевности. Био је власник, издавач и руденик листа "Искра", потом издавач и одговорни уредник листа "Народ", као и уредник "Трубе". Припадао је групи књижевника који су били Скелићеви противници. Један је од оснивача Српске књижевне задруге и Друштва светог Саве.
Умор је у Београду 24. фебруара 1929. године.