Душан Котур био је музички педагог, композитор и писац.

После завршене гимназије у Новом Саду и Богословије у Сремским Карловцима дипломирао композицију на Конзерваторијуму у Прагу.
Као први редовни наставник музике у Сремским Карловцима и хоровођа гимназијског и богословског хора, веома је много допринео подизању музичке културе у Војводини. Као одличан познавалац црквене музике, своје је духовне композиције заснивао на традиционалном карловачком појању, не удаљујући се много од оригинала. Компоновао је и световне хорске композиције. Веома је живо било његово учешће у часопису Бранково коло у којем је, поред непосредног помагања у уређивању и администрацији, објавио велик број својих критика, бележака и чланака о савременим српским композиторима и о чешким културним питањима.

Рођен је у Зајечару 24. децембра 1881. године. Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Зајечару, а потом Војну академију у Београду 1901. године. Напустио је војну службу 1905. године и радио је као полицијски писар у Зајечару. Активирао су у војној служби 1909. године и током Балканских ратова и Првог светског рата обајвљао је низ дужност у разним једниница, међу којима и 2. добровољачки пук у Русији. Након рата остао је у војној служби све до 1929. године када је пензионисан.
Књижевношћу је почео да се бави у гимназијиским данима, те је прву песму објавио 1897. године. Писао је песме, приповетке, ратне успомене, чланке и приказе те их је објављивао у бројним часописима у Србији и Војводини. Преводио је са бугарског Т. Кунева и Е. Немчеву и са Руског А. Блока, С. Ј. Надсона и А. П. Чехова.
Умро је у Београду 15. марта 1935. године.