Подручје идентификације
Сигнатура
Наслов
Датум(и)
- 1910-12-27 (Стварање)
- јулијански календар 1910-12-14 (Стварање)
Ниво описа
Обим и носач записа
Подручје контекста
Назив/Име ствараоца архивске грађе
Биографија
Душан Котур био је музички педагог, композитор и писац.
После завршене гимназије у Новом Саду и Богословије у Сремским Карловцима дипломирао композицију на Конзерваторијуму у Прагу.
Као први редовни наставник музике у Сремским Карловцима и хоровођа гимназијског и богословског хора, веома је много допринео подизању музичке културе у Војводини. Као одличан познавалац црквене музике, своје је духовне композиције заснивао на традиционалном карловачком појању, не удаљујући се много од оригинала. Компоновао је и световне хорске композиције. Веома је живо било његово учешће у часопису Бранково коло у којем је, поред непосредног помагања у уређивању и администрацији, објавио велик број својих критика, бележака и чланака о савременим српским композиторима и о чешким културним питањима.
Назив/Име ствараоца архивске грађе
Биографија
Милутин Ускоковић био је српски књижевник, правник, доктор наука. Основну школу је завршио у Ужицу, а гимназију у Београду. Студирао је права у Београду. У Женеви је 1910. одбранио дисертацију о царинској унији и међународном праву и стекао титулу доктора правних наука. Запослио се 1906. у Царинској управи у Београду, а 1907. је постављен за дипломатског службеника у Српском конзулату у Скопљу. Радио је као секретар у Одељењу за трговину, радиност и саобраћај Министарства народне привреде, а од 1914. у трговинском инспекторату Министарства народне привреде у Скопљу. Повлачећи се испред бугарске војске из Скопља , стигао је преко Приштине у Куршумлију. Потресен трагедијом свога народа 1915. године извршио је самоубиство. Коло српских сестара из Ужица 1936. године поставило је спомен плочу на кући у којој је живео Милутин Ускоковић.
Књижевни рад
Писао је цртице, приповетке и романе. Био је сарадник и члан редакције Политике од њеног оснивања 1904. Књижевне текстове је објављивао у часописима: Савременик, Дело, Нова искра, Српски књижевни гласник, Самоуправа, Штампа, Словенски југ, Српска домаја, Бранково коло, Београдске новине, Грађанин, Босанска вила, Цариградски гласник, Венац, Вардар, Летопис Матице српске и др. У часопису Südslawische Revue објавио је 1912. године прилог о новопазарском санџаку. Његов лирски темперамент био је испуњен приличном дозом сентименталности. Припадао је генерацији младих српских писаца који су почетком XX века смело напуштали традиције српске реалистичке прозе и угледали се на модерну европску литературу. Сматран је представником тзв. београдског друштвеног романа. Улазећи у драматичне сударе личности са градском средином, више је давао унутрашња стања наших интелектуалаца него комплексну слику времена и средине; у његовој литератури осетна је противречност између старинског романтизма и модерног схватања живота и света. Најзначајнији је писац кога је Ужице имало до Првог светског рата.
Политичко деловање
Учествовао је у организовању Мале конференције југословенских књижевника и уметника, Првог ђачког југословенског конгреса у Београду и Прве југословенске уметничке изложбе. Залагао се за конфедерацију југословенских држава. На конференцији југословенских студената у Софији 1906. године поднео је реферат Балканска конфедерација и југословенска заједница.
Дела
Под животом : цртице, песме у прози, песме, чланци о књижевности, Београд, 1905.
Vitae fragmenta, Мостар,1908
Дошљаци, Београд, 1910
Кад руже цветају, Београд, 1912
Les traites d Union douaniere en droit international, Geneve, 1910
Чедомир Илић, Београд, 1914
Дела, Београд, 1932
Успут, Београд, Ужице, 1978
Награда
За роман "Дошљаци" добио је Награду Српске књижевне задруге 1909. године.
Институција
Историјат фонда
Подручје садржаја и структуре
Оквир и садржај
Вредновање, излучивање и рокови чувања
Допуне
Систем сређивања
Подручје услова приступа и коришћења
Услови приступа
Услови умножавања
Језик грађе
- Српски
Писмо грађе
- Ћирилица