Рођен је у селу Врело код Коренице 12. марта 1874. године у крајишкој официрској породици. Основну школу завршио је у Врховинама, а гимназију у Госпићу и Сремским Карловцима. Студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Загребу где је и дипломирао 1899. године. После кратког службовања као гимназијиски професор у Карловцу и Госпићу, од 1903. године предаје класичну филологију и српски језик у гимназији у Сремаким Карловцима.
Поред професуре бавио се и књижевним и преводилачким радом радом, те је писао приповетке посвећене крајишком животу. Поред књижевности објављивао је и радове из области филологије, потом компаративне расправе као и књижевне приказе.
Од 1905. до 1906. године уређивао је "Бранково коло" са Павлом Марковићем Адамовим, да би од 1906. до 1912. године самостално уређивао часопис.

Рођен је у Бјелопољу код Коренице 29. јула 1843. године у крајишкој племићкој породици. Основну школу и већи дио гимназије завршио је у Сењу да би матурирао у Ријеци 1861. године. По завршетку гимназије одлази у Беч на крајишки управни курс (Grenzvewaltungskurs) који је завршио 1863. године и постављен је за поручника 3. граничарске пуковније у Огулину. После службе на граници 1871. године постављен је за великог бележника у Бјеловару, потом у Винковцима (1872) и Огулину (1873). У поджупана у Руми је именован 1875, а за великог жупана у Пожеги 1881. године, у Бјеловару (1884), Госпићу (1889) и коначно Загребу 1901. године. Пензионисан је 1905. године.
Још у малдости се почео бавити књижевношћу пишући приповетке са мотивима из крајишког живота. Редовно је објављивао у периодици приповетке, записе о савременицима , али и чланке из планинарства и медицине. Преводио је и са руског језика.
Умро је у Загребу 09. јануара 1919. године.