Identity area
Type of entity
Person
Authorized form of name
Гарашанин, Милутин
Parallel form(s) of name
- Garašanin, Milutin
Standardized form(s) of name according to other rules
Other form(s) of name
Identifiers for corporate bodies
Description area
Dates of existence
1843-1898
History
Рођен је у Београду 22. фебруара 1843. године. Основно образовање стекао је на приватним часовима у родитељском дому, а гимназију је завршио у Београду. Уписао је 1859. године Природно-техничко оделење Лицеја. Већ 1860. године прелази на школовање у Париз и на лицеју Сен Барб студира математику, а од 1863. године и на париској Политехници. Као државни питомац уписао је и артиљеријску школу у Мецу 1865. године. У Србију се вратио 1868. године и све до 1874. године се бавио породичним пословима. У политички живот Кнежевине улази тек по смрти оца Илије Гарашанина 1874. године и бива изабран за народног посланика. Наступима у Скупштини се истиче као поборник доследне примене либералних идеја у изградњи друштва. У српско-турском рату 1876. године комадује чачанским бригадама I и II позива и рањен је у борбама августа 1876. године. У другом српско-турском рату учествује као помоћник начелника артиљерије Шумадијског корпуса. После рата повлачи се из војне службе. У политику се враћа 1880. године када је учествовао у формирању листа "Видело" тада најснажнијег опозиционог гласила, а од октобра исте године добија место министра унутрашњих послова у влади Милана Пироћанца. Учествује и у формирању Напредне странке 1881. године. Као министр истакао се омогућавањем првих слободних посредних избора, а потом и доношењу најзначајних закона нове владе о штампи и удруживању и зборовима. Такођер, био је један од три министра који су знали за потписивање Тајне конвенције. После Тимочке буне одлази на место посланика у Беч, али се враћа већ 1884. године када формира своју прву владу у којој је био и министар унутрашњих дела. Ово је и период значајног ограничавања политичких слобода у Србији. Заслужан је и за стварање плана пропагандних активности у Старој Србији и Македонији чиме је трасиран пут српске политике у годинама које долазе. Због унутарстраначких сукоба 1885. године формира нову владу која је и водила рат са Бугарском. И поред пораза формира владу 1886. године када је потписана конзуларна конвенција са Турском и формирани конзулати у Солуну и Скопљу (1887), потисана је и железничка конвенција са Турском (1887), а формирана је и Српска краљевска академија (1886). У сукобу краља и краљице стаје на страну краљице, те одлази са места председника владе 1887. године. Даље бављење политиком му је ограничено на Народну скупштину све до државног удара 1894. године када постаје близак саветник краља Александра. Од 1894. године посланик је Паризу, а од 1895. до 1896. године је вршио дужност председника Скупштине за време владе Стојана Новаковића. Умро је вршећи дужност посланика у Француској у Паризу 05. марта 1898. године.
Places
Legal status
Functions, occupations and activities
Mandates/sources of authority
Internal structures/genealogy
General context
Relationships area
Related entity
Гарашанин, Илија (1812-1874)
Identifier of the related entity
Category of the relationship
family
Type of relationship
Гарашанин, Илија is the parent of Гарашанин, Милутин
Dates of the relationship
Description of relationship
Access points area
Occupations
Control area
Authority record identifier
Institution identifier
Rules and/or conventions used
Status
Final
Level of detail
Partial
Dates of creation, revision and deletion
7. 02. 2020.
Language(s)
- Serbian
Script(s)
- Cyrillic
Sources
Српски биографски речник, т.2, стр. 625-628.
Maintenance notes
2002к103, 2008р030,