Особа

Гарашанин, Илија

• Garašanin, Ilija

• Хаџи-Милутиновић, Илија

1812-1874

Државник, министар и председник Владе Србије, творац Начертанија. Син је Хаџи Милутина Савића, имућнога трговца. Савићи су били пореклом од Бјелопавлића, у Црној Гори, одакле су се настанили у селу Гарашима код Аранђеловца, по чему је узео презиме. Школовао се у Земуну у грчкој школи, а потом је шчоловање наставио у немачкој школи у Ораховици. Године 1833. кнез Милош Обреновић га је узео у државну службу, и поставио за цариника у селу Вишњици, на Дунаву. Са увођењем регуларне војске, кнез Милош је поставио Гарашанина 1837. године за старешину, у чину пуковника. После абдикације кнеза Милоша, прикључује се са оцем уставобранитељима и постаје чланом Уставотврне комисије. После побједе кнеза Михаила у овом сукобу, заједно са оцем и братом Луком и другим уставобранитељима отишао је у прогонство у Цариград 1840. године. Већ 1842. године враћа се у Србију и наставља борбу против кнеза Михаила у којој гину његов брат и отац, али су уставобранитељи однели побједу, кнез Михаило је отишао у Аустрију, а за новог владара је изабран кнез Александар Карађорђевић. Илија Гарашанин је изабран за члана Државног савета, а већ 1843. године постаје министар унутрашњих послова и остао је на том положају све до 1852. године. У спољној политици имао је врло широке погледе, које је изразио у своме Начертанију из 1844, по којем је Србија требало да ради на стварању велике југословенске државе. У складу са тим је одиграо и значајну улогу у догађајима 1848/9. године и стварању Војводине. После Петронијевићеве смрти 1852, постао је кнежев представник (председник владе) и министар иностраних послова, али је на том положају остао само до пролећа 1853. године када је под притиском Русије пензионисан. Од 1857. године је поново у Савету, и када се после Париског мира са ратућим утицаујем Аустрије, долази у сукоб са кнезом. Већ 1858. године постављен је на место министра унутрашњих послова, и ту позицију је искористио да свргне кнеза Александра са престола. После Светоандрејске скупштине и повратка кнеза Милоша, Гарашанин се држао по страни. Када је кнез Михаило ступио на престо, постао је 1861. председник Министарског Савета и министар иностраних послова. Тада уз подршку кнеза активно ради на припреми за реализацију идеја изнесених у Начертанију, те је обновљен рад Српског одбора за пропаганду и организовање устанка у српским земљама, те су вршене активне припрема за рат са Турском. Као резултат овакве политике коначно је решено питање турских утврђења у Србији те су турски гарнизони напустили 1867. године све тврђаве које су држали. Ипак, већ новембра 1867. године Гарашанин је разрешен свих дужности и пензионисан. Последње године свога живота Гарашанин је провео удаљен од политике, на свом имању у Гроцкој.

Гараши код Аранђеловца, рођен 16/28. 01. 1812.
Гроцка, умро 10/22. 06. 1874.

Гарашанин, Милутин (1843-1898)

Коначни

Делимични

29. 09. 2021. 12.01.2024

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, т.2, стр. 616-624.

2109к103, 2401р030,