Подручје идентификације
Врста ентитета
Особа
Званични облик назива/имена
Карађорђевић, Павле
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Karađorđević, Pavle
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
1893-1976
Историјат
Кнез-намесник Краљевине Југославије после убиства краља Александра I Карађорђевића 1934. до 27. марта 1941. године. Једини син кнеза Арсена Карађорђевића, рођеног брата краља Петра I. Велики познавалац сликарства и уметности уопште.
Основно школовање започео је у Лозани, након доласка династије Карађорђевић на престо 1903. године, школовање наставља у Београду. Матурирао је у Другој београдској гимназији 1912. године. Након гимназије одлази на студије класичних наука на Оксфорд, али се са почетком Првог светског рата враћа у Србију. Због осетљивог здравља није био у војсци, већ је обављао дипломатске мисије у Риму и Лондону. По завршетку рата вратио се на студије у Оксорд које је и завршио 1922. године.
До атентата на краља Александра I 1934. године, уопште се није бавио политиком већ је живео повучено са својом породицом. Из брака с грчком принцезом Олгом имао је синове Александра (1924—2016), Николу (1928—1954) и кћер Јелисавету (1936). После атентата у Марсељу према опоруци краља Александра постао један од тројице чланова намесништва у име малолетног краља Петра II. Убрзо се наметнуо као једина стварна власт у Краљевини Југославији. У спољној политици проводио је политику отклона од Француске, покушавајући да одржи неутралност у све сложенијим европским околностима. Свестан унутрашњих слабости државе и њене рањивости у случају рата, покушао је решити националне проблеме у Југославији. Резултат његових договора са Влатком Мачеком било је стварање Бановине Хрватске 1939. године, као први корак у будућем преуређењеу централизоване државе. У свом деловању као реални политичар суочавао се с великим отпором српских политичара, посебно радикала. Увидевши да Велика Британија нема намеру да заштити Југославију, заговарао је приступање Тројном пакту, што се и догодило 25. марта 1941. Само два дана касније, оборен је с власти војним пучем, који је народ масовно подржао. Кнез Павле је након државног удара ухваћен и протеран у Грчку. Уследио је немачки напад на Југославију 6. априла 1941. и капитулација након само 12 дана. Павла су из Грчке британске снаге одвеле у Кенију и држале у заточеништву за време Другог светског рата. Након пуштања живео је у Француској, где је и преминуо 1976. године.
Основно школовање започео је у Лозани, након доласка династије Карађорђевић на престо 1903. године, школовање наставља у Београду. Матурирао је у Другој београдској гимназији 1912. године. Након гимназије одлази на студије класичних наука на Оксфорд, али се са почетком Првог светског рата враћа у Србију. Због осетљивог здравља није био у војсци, већ је обављао дипломатске мисије у Риму и Лондону. По завршетку рата вратио се на студије у Оксорд које је и завршио 1922. године.
До атентата на краља Александра I 1934. године, уопште се није бавио политиком већ је живео повучено са својом породицом. Из брака с грчком принцезом Олгом имао је синове Александра (1924—2016), Николу (1928—1954) и кћер Јелисавету (1936). После атентата у Марсељу према опоруци краља Александра постао један од тројице чланова намесништва у име малолетног краља Петра II. Убрзо се наметнуо као једина стварна власт у Краљевини Југославији. У спољној политици проводио је политику отклона од Француске, покушавајући да одржи неутралност у све сложенијим европским околностима. Свестан унутрашњих слабости државе и њене рањивости у случају рата, покушао је решити националне проблеме у Југославији. Резултат његових договора са Влатком Мачеком било је стварање Бановине Хрватске 1939. године, као први корак у будућем преуређењеу централизоване државе. У свом деловању као реални политичар суочавао се с великим отпором српских политичара, посебно радикала. Увидевши да Велика Британија нема намеру да заштити Југославију, заговарао је приступање Тројном пакту, што се и догодило 25. марта 1941. Само два дана касније, оборен је с власти војним пучем, који је народ масовно подржао. Кнез Павле је након државног удара ухваћен и протеран у Грчку. Уследио је немачки напад на Југославију 6. априла 1941. и капитулација након само 12 дана. Павла су из Грчке британске снаге одвеле у Кенију и држале у заточеништву за време Другог светског рата. Након пуштања живео је у Француској, где је и преминуо 1976. године.
Места
Санкт Петербург, Русија, рођен 15. 04. 1893.
Неји, Француска, умро 14. 09. 1976.
Неји, Француска, умро 14. 09. 1976.
Правни статус
Функције, занимања и активности
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Повезани ентитет
Карађорђевић, Јелисавета (1936-)
Идентификатор повезане јединице
Категорија везе/односа
породица
Врста везе/односа
Карађорђевић, Јелисавета је дете од Карађорђевић, Павле
Датуми везе/односа
Опис везе
Повезани ентитет
Карађорђевић, Олга (1903-1997)
Идентификатор повезане јединице
Категорија везе/односа
породица
Врста везе/односа
Карађорђевић, Олга је супружник од Карађорђевић, Павле
Датуми везе/односа
Опис везе
Подручје приступних тачака.
Занимања
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Статус
Нацрт
Ниво детаљности
Минимални
Датуми креирања, измене или брисања
27. 05. 2019.
28.12.2020
28.12.2020
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица
Извори
Српски биографски речник 4 (И-Ка), Нови Сад, 2009, стр. 836-839.
Напомене о одржавању
1905к103, 2012р030, 2105р103,