Identity area
Type of entity
Person
Authorized form of name
Карађорђевић, Павле
Parallel form(s) of name
- Karađorđević, Pavle
Standardized form(s) of name according to other rules
Other form(s) of name
Identifiers for corporate bodies
Description area
Dates of existence
1893-1976
History
Кнез-намесник Краљевине Југославије после убиства краља Александра I Карађорђевића 1934. до 27. марта 1941. године. Једини син кнеза Арсена Карађорђевића, рођеног брата краља Петра I. Велики познавалац сликарства и уметности уопште.
Основно школовање започео је у Лозани, након доласка династије Карађорђевић на престо 1903. године, школовање наставља у Београду. Матурирао је у Другој београдској гимназији 1912. године. Након гимназије одлази на студије класичних наука на Оксфорд, али се са почетком Првог светског рата враћа у Србију. Због осетљивог здравља није био у војсци, већ је обављао дипломатске мисије у Риму и Лондону. По завршетку рата вратио се на студије у Оксорд које је и завршио 1922. године.
До атентата на краља Александра I 1934. године, уопште се није бавио политиком већ је живео повучено са својом породицом. Из брака с грчком принцезом Олгом имао је синове Александра (1924—2016), Николу (1928—1954) и кћер Јелисавету (1936). После атентата у Марсељу према опоруци краља Александра постао један од тројице чланова намесништва у име малолетног краља Петра II. Убрзо се наметнуо као једина стварна власт у Краљевини Југославији. У спољној политици проводио је политику отклона од Француске, покушавајући да одржи неутралност у све сложенијим европским околностима. Свестан унутрашњих слабости државе и њене рањивости у случају рата, покушао је решити националне проблеме у Југославији. Резултат његових договора са Влатком Мачеком било је стварање Бановине Хрватске 1939. године, као први корак у будућем преуређењеу централизоване државе. У свом деловању као реални политичар суочавао се с великим отпором српских политичара, посебно радикала. Увидевши да Велика Британија нема намеру да заштити Југославију, заговарао је приступање Тројном пакту, што се и догодило 25. марта 1941. Само два дана касније, оборен је с власти војним пучем, који је народ масовно подржао. Кнез Павле је након државног удара ухваћен и протеран у Грчку. Уследио је немачки напад на Југославију 6. априла 1941. и капитулација након само 12 дана. Павла су из Грчке британске снаге одвеле у Кенију и држале у заточеништву за време Другог светског рата. Након пуштања живео је у Француској, где је и преминуо 1976. године.
Основно школовање започео је у Лозани, након доласка династије Карађорђевић на престо 1903. године, школовање наставља у Београду. Матурирао је у Другој београдској гимназији 1912. године. Након гимназије одлази на студије класичних наука на Оксфорд, али се са почетком Првог светског рата враћа у Србију. Због осетљивог здравља није био у војсци, већ је обављао дипломатске мисије у Риму и Лондону. По завршетку рата вратио се на студије у Оксорд које је и завршио 1922. године.
До атентата на краља Александра I 1934. године, уопште се није бавио политиком већ је живео повучено са својом породицом. Из брака с грчком принцезом Олгом имао је синове Александра (1924—2016), Николу (1928—1954) и кћер Јелисавету (1936). После атентата у Марсељу према опоруци краља Александра постао један од тројице чланова намесништва у име малолетног краља Петра II. Убрзо се наметнуо као једина стварна власт у Краљевини Југославији. У спољној политици проводио је политику отклона од Француске, покушавајући да одржи неутралност у све сложенијим европским околностима. Свестан унутрашњих слабости државе и њене рањивости у случају рата, покушао је решити националне проблеме у Југославији. Резултат његових договора са Влатком Мачеком било је стварање Бановине Хрватске 1939. године, као први корак у будућем преуређењеу централизоване државе. У свом деловању као реални политичар суочавао се с великим отпором српских политичара, посебно радикала. Увидевши да Велика Британија нема намеру да заштити Југославију, заговарао је приступање Тројном пакту, што се и догодило 25. марта 1941. Само два дана касније, оборен је с власти војним пучем, који је народ масовно подржао. Кнез Павле је након државног удара ухваћен и протеран у Грчку. Уследио је немачки напад на Југославију 6. априла 1941. и капитулација након само 12 дана. Павла су из Грчке британске снаге одвеле у Кенију и држале у заточеништву за време Другог светског рата. Након пуштања живео је у Француској, где је и преминуо 1976. године.
Places
Санкт Петербург, Русија, рођен 15. 04. 1893.
Неји, Француска, умро 14. 09. 1976.
Неји, Француска, умро 14. 09. 1976.
Legal status
Functions, occupations and activities
Mandates/sources of authority
Internal structures/genealogy
General context
Relationships area
Related entity
Карађорђевић, Јелисавета (1936-)
Identifier of the related entity
Category of the relationship
family
Type of relationship
Карађорђевић, Јелисавета is the child of Карађорђевић, Павле
Dates of the relationship
Description of relationship
Related entity
Карађорђевић, Олга (1903-1997)
Identifier of the related entity
Category of the relationship
family
Type of relationship
Карађорђевић, Олга is the spouse of Карађорђевић, Павле
Dates of the relationship
Description of relationship
Access points area
Occupations
Control area
Authority record identifier
Institution identifier
Rules and/or conventions used
Status
Draft
Level of detail
Minimal
Dates of creation, revision and deletion
27. 05. 2019.
28.12.2020
28.12.2020
Language(s)
- Serbian
Script(s)
- Cyrillic
Sources
Српски биографски речник 4 (И-Ка), Нови Сад, 2009, стр. 836-839.
Maintenance notes
1905к103, 2012р030, 2105р103,